Koliko se klima u Srbiji promenila u poslednjih 30 godina? 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Slika usamljenog vojnika kako hodi po velikoj reci okovanoj ledom dok ga hladni vetrovi šibaju po rumenom licu probudila je u meni romantičarsku fantaziju koju sam i sam želeo doživeti. Prošlo je skoro četvrt veka od kada sam čuo priču o šetnji preko Save, a led na njoj video sam samo jednom…

Ako bismo pretražili neke od istorijskih spisa o reci Savi iz 19. i 20. veka, pa i ranije, vrlo lako bismo mogli zaključiti da se rečna voda u prošlosti ledila znatno češće. Samo u 20. veku pamte se ledene zime iz 1900, 1923, 1932, 1935, 1940, 1941, 1954. (kada je Sava ledila čak dva puta), 1963. i 1964. godine.

U godini mog rođenja, 1985, voda je zamrzla na nekoliko mesta, a 2012. godine dogodio se jedini led na Savi koji sam video svojim očima.

Zašto je nešto što je u prošlosti bilo gotovo uobičajena pojava danas postalo retkost?

Ako ste ikada razmišljali o ovom pitanju, ali i primetili da je broj ledenih dana iz godine u godinu postajao sve manji, ni ne razmišljajući o tome, uočili ste klimatske promene na delu, piše Sreten Filipović za portal Klima101.rs.

Osmatranjem klimatskih promena u Srbiji pozabavili su se i eksperti za klimatologiju kako bi ono što smo mi subjektivnim osećajem primetili, stavili u okvire naučnog istraživanja.

Zahvaljujući podacima za srednje mesečne vrednosti temperature i padavina sa meteorološke stanice Opservatorije Beograd, ali i podacima E-OBS i DanubeClim gridovanih klimatologija koje pokrivaju celu površinu Srbije, dobijeni su rezultati koji pokazuju tempo kojim se klima naše zemlje menja.

Temperatura raste

Kao polazna osnova sa kojom upoređujemo promene temperature koje su se desile u poslednje tri decenije, uzete su srednje godišnje temperature za period od 1961. do 1990. godine.

Ono što je primećeno računanjem srednjih godišnjih temperatura od 1998. do 2017. godine jeste da su one u proseku porasle za 0.5 – 1.5 °C na teritoriji cele Srbije.

Pored toga, trend zagrevanja se dodatno ubrzao poslednjih godina tako da su temperature u periodu od 2008. do 2017. bile i za više od 1.5 °C toplije u odnosu na bazni (referentni) period, dok je u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje srednja godišnja temperatura porasla za čak 2 °C.

Posebno je alarmantan podatak to da se od početka merenja temperature u Srbiji, 10 najtoplijih godina dogodilo nakon ulaska u novi milenijum. Poslednje dve godine, 2018. i 2019. bile su najtoplije godine u istoriji Srbije od kada postoji sistematsko merenje.

U protekloj deceniji, godine su u proseku imale čak 25 letnjih dana (najviša dnevna temperatura viša od 25 stepeni) više nego u ranijem periodu.

Sa druge strane, hladnih dana u Srbiji sve je manje. Broj dana tokom godine u kojima je temperatura išla ispod nule (mrazni dani) smanjio se za oko 10 u poslednjoj deceniji. Nesumnjivo je da godišnja doba postaju sve toplija i toplija.

Produžena leta i skraćene zime utiču na poremećaj u početku i dužini trajanja vegetacione sezone biljaka. Biljke razvijaju svoje vegetativne organe na osnovu spoljašnje temperature, tako da se zahvaljujući klimatskim promenama listanje i cvetanje dešavaju sve ranije u toku godine.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.