Konačno ćemo moći da pratimo globalne emisije gasova u realnom vremenu 1Foto: Pixabay/Steppinstars

Dolazi do globalne zdravstvene krize, slika sveta se menja, svi strahuju za svoje i zdravlje najbližih. Od krucijalne važnosti je ograničiti prenošenje ovog biološkog agensa koji se nalazi na granici živog i neživog, a da bi se to postiglo, neophodno je imati pristup tačnim, aktuelnim podacima o broju zaraženih ne bi li se pravovremeno preduzele odgovarajuće mere.

Šta bi se dogodilo ako bi ovi podaci kasnili za realnom situacijom i smatrali se praktično zastarelima ili kada bi neko, na primer, skrivao realne brojeve slučajeva i fabrikovao statistiku?

Možda vam nimalo nije teško da dođete do rezultata ovog misaonog eksperimenta, ali on je zapravo dobra analogija koja nam oslikava situaciju sa jednom drugom globalnom krizom.

Naime, iako je naučnicima danas poznata atmosferska koncetracija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), doći do odgovora na pitanja ko, odakle i kada vrši emisiju podrazumeva izuzetno težak poduhvat.

U mnogim zemljama praksa je takva da GHG emiteri samostalno sprovode analizu svojih emisija i sastavljaju izveštaje.

Konačno ćemo moći da pratimo globalne emisije gasova u realnom vremenu 2
Foto: Pixabay/Sarangib

Posledično, vlade država, kompanije i naučnici primorani su da se oslone na podatke koji često mogu da budu stari i po nekoliko godina, a dešava se da izveštaji namerno budu nepotpuni, maskirajući stvarne emisije.

Ovakve okolnosti onemogućavaju uvid u pravo stanje stvari i samim tim koče donošenje najboljih mogućih odluka i mera za suočavanje sa klimatskom krizom, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Dobre vesti stižu iz globalne koalicije Climate TRACE (Tracking Real-time Atmospheric Carbon Emissions). Iza ovog imena stoji devet udruženih organizacija i bivši američki potpredsednik, Al Gor, koji su prošle nedelje u saopštenju za medije najavili inovativni projekat gde će se pomoću veštačke inteligencije, obrade satelitskih snimaka, mašinskog učenja i drugih tehnologija daljinske detekcije vršiti praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u približno realnom vremenu širom sveta.

Kako je sve počelo?

Prošle godine grupa neprofitnih organizacija, među kojima su bile američka WattTime i britanska Carbon Tracker, osvojila je grant kompanije Google (AI Impact Challenge) u vrednosti od 1,7 miliona dolara, predloživši monitoring emisija svih svetskih termoelektrana u realnom vremenu iz svemira, pomoću algoritama veštačke inteligencije i satelitskih snimaka.

Pored toga što je dodelio ovu novčanu sumu, Google je poslao i sedam svojih stručnjaka da šest meseci sarađuju sa dobitnicima i pomognu ostvarenje ove važne ideje.

Ubrzo nakon što se vest o primljenom grantu pročula, preko pedeset drugih organizacija i naučnika javilo se i ponudilo svoju stručnu pomoć da bi praćenje emisija bilo još bolje i detaljnije.

Pored gore pomenutih organizacija i Ala Gora, koji je u istom periodu razmatrao moguće načine za postizanje ciljeva koji su postavljeni Pariskim sporazumom, pridružile su se i neprofitne organizacije Carbon Plan, Earthrise Alliance, Hudson Carbon, Ocean Mind, kao i Rocky Mountain Institute i kompanije Blue Sky Analitics i Hypervine, oformivši Climate TRACE, sa mnogo većim ambicijama.

Konačno ćemo moći da pratimo globalne emisije gasova u realnom vremenu 3
Foto: Pixabay/Analogicus

Članice koalicije su organizacije specijalizovane da korišćenjem satelitskih podataka i veštačke inteligencije prate emisije iz različitih intustrija, počevši od energetskog sektora, preko naftnih i gasnih kompanija do poljoprivrede i vodenog saobraćaja.

Međusobnom saradnjom i deljenjem podataka Climate TRACE želi da dodatno unapredi postojeće procese i započne direktno merenje skoro svih svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte u realnom vremenu.

Zašto je praćenje emisija u realnom vremenu važno?

Moguća primena takvog sistema koji, umesto procene GHG emisija, donosi realne i aktuelne podatke je brojna. Pre svega, može pomoći međunarodnoj zajednici u boljem razumevanju zašto određeni ciljevi nisu postignuti, ali i prepoznavanju mesta i razloga gde su rezultati bili bolji od očekivanih i, na kraju, u poboljšavanju postojećih strategija u borbi protiv klimatskih promena.

Naučnicima i inženjerima koji rade na razvoju tehnologija koje smanjuju emisije GHG, sistem bi mogao da obezbedi uslove za ubrzane inovacije u pošumljavanju, tehnologiji obnovljivih izvora energije i održavanju električne mreže.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.