Crveni put, screenshot YouTubeSvaka zemlja na svetu ima svoj način borbe protiv bahate vožnje. Crveni put je nešto što do sada nismo imali.
Usporavanje saobraćaja se sprovodi na inovativne načine, a jedan od zanimljivijih, crveni put, dolazi iz Indije.
Vozači su jednostavno primorani da skinu nogu sa papučice za gas.
Na deonici dugoj oko dva kilometra u saveznoj državi Madhja Pradeš, kolovoz se jasno razlikuje od drugih puteva. Crveni pravougaonici nisu samo vizuelno upadljivi, već pri većim brzinama izazivaju i jake vibracije u vožnji. Efekat je momentalan: vozači instinktivno usporavaju, bez potrebe za dodatnim upozorenjima.
Pozadina priče je ozbiljna. U ovom području rezervata tigrova (Veerangana-Durgavati) žive jeleni, majmuni i druge divlje životinje. Tokom noći i na nepreglednim delovima puta često je dolazilo do sudara, jer klasični saobraćajni znaci nisu davali dovoljno dobre rezultate.
Crveni put je samo deo šireg koncepta. Duž 12 kilometara šumskog pojasa postavljene su i zaštitne ograde, kao i više od 20 nadvožnjaka i podvožnjaka koji omogućavaju životinjama da bezbedno prelaze iznad i ispod puta. Cilj je da se potpuno razdvoji kretanje vozila i divljih životinja, pišee Auto Klub.
Godinama je ova deonica bila mesto čestih nesreća – prostor gde su se sudarali svet ljudi i svet prirode, često sa fatalnim ishodom.
U pokušaju da zaustave gubitke, inženjeri su se okrenuli psihologiji.
Koristeći uzdignuti crveni termoplast, napravili su vizuelno i fizičko upozorenje koje je gotovo nemoguće ignorisati.
Cilj je bio da se vozači primoraju da uspore.
Ali kada se „zaštitni sloj“ slegao, pojavio se novi problem – nevidljiv, ali snažan. Boja koja je trebalo da štiti šumu počela je da upija toplotu.
Tako je nastalo „toplotno ostrvo“ koje niko nije predvideo, što za samu prirodu i nije najbolje.
Psihologija crvene i fizika toplote
Crvena boja ovde nije samo farba.
Radi se o sloju od oko pet milimetara termoplastike, pažljivo postavljenom na asfalt. I izbor boje nije slučajan – istraživanja pokazuju da crvena mnogo jače privlači pažnju od bele ili žute.
Vlasti navode da ova boja kod vozača izaziva instinktivno usporavanje.
Zbog toga se crveni putevi razmatraju i kao model koji bi mogao da se proširi i na druge zemlje.
Noću, reflektivnost termoplastike dodatno raste jer farovi automobila pojačavaju efekat.
Stručnjaci ističu da savremeni sistemi bezbednosti u saobraćaju zavise upravo od refleksije, ne samo od boje.
Tokom dana, međutim, površina se ponaša drugačije – upija i zadržava sunčevu energiju.
Termalna zamka: kada zaštita podiže temperaturu
U Indiji je ovaj crveni put doveo do stvaranja „toplotnog ostrva“.
Toplotno ostrvo nastaje kada jedna površina postane znatno toplija od okoline. Ovaj fenomen je poznat u gradovima zbog betona, stakla i asfalta.
Ali ovde se pojavljuje u šumskom okruženju.
Bezbednost vozača je važna, ali jednako važna je i bezbednost divljih životinja – što je i bio glavni razlog izgradnje puta. Zato je iznenadilo kada se pokazalo da crvena površina može negativno da utiče na lokalni ekosistem.
Vlasti ovaj projekat nazivaju „infrastrukturom osetljivom na divlji svet“.
On spaja bezbednost saobraćaja i zaštitu prirode, ali istovremeno pokazuje koliko jedan dizajnerski izbor može da promeni ceo ekosistem.
Tako da se trenutno radi na otklnjanju ovog efekta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
