U Bejrut stižemo uveče. Dočekuje nas toplim mediteranskim vazduhom. I mirisom Istoka. Feniks izronio iz pepela.
Sa prvim jutarnjim suncem nestade čarolije! Pred nama je neki drugi grad; prepoznatljiv i neprepoznatljiv, sa ostacima nestalog i bleskom nastalog. Krenućemo od onog prvog, blistavog megalopolisa. Od Bejruta „bifor vor“ – kako kažu njegovi žitelji…
Liban pripada Bliskom istoku i u prevodu njegovo ime znači „mleko i med“. Smeštena između Sirije i Izraela, ova zemlja bez pustinje leži na slatkovodnim izvorima. Liban ima dva planinska masiva: Liban i Antiliban sa najvišim vrhom od 3.088 metara. Između tih, kedrovima i maslinama pokrivenih planina, proteže se 170 kilometara dugačka i plodna Dolina Beka. Treći i najdarežljiviji sused mu je Sredozemno more sa pretežno peskovitom obalom. Pored manjih, Liban ima i dve velike reke Litani i Orontes. Priroda je prema ovoj zemlji bila velikodušna; More, planine, šume, reke, stoga ne čudi što Libanci za nekih četrdesetak minuta mogu da se okupaju u moru i skijaju na nekom od uvek snegom pokrivenih planinskih vrhova (iz kupaćih kostima pravac na skije i obrnuto).
Kao priroda prema zemlji, tako su i Libanci širokogrudo pružili utočište ljudima svih rasa i nacionalnosti. Čim se izađe na njegove ulice, neminovan je susret sa crncima, belcima, Azijatima. Libanci se kao narod donekle razlikuju od ostalih Arapa: malo koji od njih nosi brkove, supruge sa svojim muževima sede ispred kafane – pokrivene i u velikom broju riđokose.
Nije čudo, reći će onaj koji poznaje istoriju Libana…
Preko ove raskrsnice Evrope, Azije i Afrike, protutnjali su Persijanci, Grci, Rimljani, Turci i svako od njih je iza sebe ostavio tragove u kulturi, veri, običajima i – genima! Starosedeoci Libana su Feničani. Na osnovu materijalnih dokaza zna se da su bili dobri brodograditelji i trgovci, baš kao i današnji žitelji. Liban tridesetih godina prošlog veka nazivaju „Švajcarskom Istoka“ i mada pod francuskim protektoratom – zemlja doživljava vreme procvata. U Bejrutu niču vile, palate, parkovi, prelepi korniš – šetalište kraj mora sa alejom palmi… Svetski kapital se sliva u zemlju banaka, jedan za drugim niču hoteli: „Sent Žorž“, „Fenicija“, „Alkazar“, svi luksuzni sa livrejisanom poslugom a tek kockarnice, kazina, bistroi, pa suk, jedan od najpoznatijih u ovom delu sveta. Bogataši sa svih strana dolaze u Bejrut da se provedu. U to doba odnos stanovništva je: oko 53 odsto hrišćana i 47 odsto muslimana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
