Meta tvrdi da joj preti kazna od 1.400 milijardi dolara u sporu zbog mentalnog zdravlja tinejdžera

Meta je navela da je do procene od 1.400 milijardi dolara došla na osnovu načina na koji su državni tužioci Kalifornije, Kolorada, Kentakija i Nju Džerzija izračunali moguće kazne ukoliko dobiju spor. Suđenje bi trebalo da počne 18. avgusta pred Saveznim sudom u Ouklendu, u Kaliforniji, navodi New York Post.

Advokati kompanije ocenili su da je zahtev za kaznama „neutemeljen“ i „apsurdan“, navodeći da takva sankcija „nema presedan u istoriji zaštite potrošača“.

Ukupno 29 američkih saveznih država učestvuje u tužbi protiv Mete. U njoj se kompanija optužuje za ozbiljna kršenja Zakona o zaštiti privatnosti dece na internetu (Children’s Online Privacy Protection Act – COPPA), koji zabranjuje prikupljanje podataka o maloletnicima bez saglasnosti roditelja.

Tužioci takođe tvrde da su Fejsbuk i Instagram namerno dizajnirani tako da izazivaju zavisnost kod dece i tinejdžera, što je, prema njihovim navodima, doprinelo porastu anksioznosti, depresije, samopovređivanja, pa čak i samoubistava među mladima. Kalifornija, Kolorado, Kentaki i Nju Džerzi dodatno optužuju Metu da je obmanjivala javnost o bezbednosnim rizicima svojih platformi.

Meta odbacuje sve optužbe i tvrdi da predložene kazne daleko prevazilaze okvir samog postupka. Kompanija navodi da državni tužioci pogrešno računaju broj maloletnih korisnika koji su navodno pretrpeli štetu, tako što iste korisnike uračunavaju dva ili čak tri puta, u zavisnosti od vremena koje provode na Fejsbuku i Instagramu.

U sudskom podnesku Meta je navela da predložene mere „nemaju uporište u dokazima“, da nisu povezane sa navodnim obmanjujućim izjavama ili nepoštenom poslovnom praksom, kao i da se delom odnose na funkcije platformi koje su, prema ranijim odlukama suda, zaštićene članom 230 Zakona o komunikacijama iz 1934. godine. Taj član u velikoj meri štiti internet platforme od odgovornosti za sadržaj koji objavljuju korisnici.

Iako konkretni zahtevi tužilaca nisu javno dostupni jer su pod sudskim pečatom, predstavnici tužilaštava su na ročištu prošlog meseca naveli da su se prilikom izračunavanja mogućih kazni oslanjali na zakone svojih država i procenjeni broj maloletnih korisnika pogođenih navodnim nezakonitim praksama.

Portparol državnog tužioca Kalifornije izjavio je da tužba tvrdi da je Meta „stavila profit ispred bezbednosti dece i doprinela krizi mentalnog zdravlja koja pogađa čitavu generaciju američke dece“, dodajući da se raduju početku suđenja u avgustu. Predstavnici tužilaštava Kolorada i Nju Džerzija odbili su da komentarišu slučaj, dok kancelarija državnog tužioca Kentakija nije odmah odgovorila na upit medija.

Sudija Ivon Gonzales Rodžers odbacila je 30. juna Metin zahtev da se postupak obustavi, ocenivši da i dalje postoje sporna činjenična pitanja o tome da li su aplikacije kompanije namerno osmišljene tako da izazivaju zavisnost kod mladih korisnika.

Pored ovog postupka, Meta se suočava sa više od 2.400 tužbi koje su podneli školski okruzi, roditelji i državne institucije, a koje se odnose na slične optužbe o štetnom uticaju društvenih mreža na decu i adolescente. Kritičari ove talase tužbi porede sa sudskim procesima protiv duvanske industrije iz devedesetih godina prošlog veka.

Kompanija je ove godine već pretrpela dva značajna sudska poraza. U Kaliforniji je proglašena odgovornom za doprinos zavisnosti od društvenih mreža u slučaju mlade žene označene inicijalima KGM, dok je porota u Novom Meksiku zaključila da Meta nije zaštitila decu od seksualnih predatora na internetu i da je obmanjivala javnost o bezbednosti svojih platformi. U tom slučaju kompaniji je izrečena kazna od 375 miliona dolara.

Uprkos tome, analitičari ocenjuju da je malo verovatno da će Meta na kraju zaista platiti kaznu od 1.400 milijardi dolara. U slučaju KGM, Meta i Gugl zajedno su obavezani da plate šest miliona dolara odštete, pri čemu na Metu otpada 70 odsto tog iznosa, dok je u predmetu iz Novog Meksika kompanija kažnjena sa 375 miliona dolara. Portparol Mete Endi Stoun tada je istakao da je dosuđena kazna „tek mali deo onoga što je država prvobitno tražila“.