Migrena i hiperbarični kiseonik

Migrena je bolest mladih, naime, više od polovine oboleva pre navršene dvadesete godine života. Češće se javlja kod žena, nego kod muškaraca (3:2) i predstavlja oboljenje koje se najčešće prenosi ženskom linijom.

Provocirajući faktori koji doprinose pojavi migrenoznog napada su raznovrsni i nejednakog značaja. Kao najčešći navode se stresni događaj ili situacija sa trajnom napetošću, mada se dešava da je bolesnik bez napada baš u tim kriznim situacijama. Nagli udar ili potres mozga može izazvati simptome migrene. Poznato je da se kod mnogih bolesnika migrenozni napadi javljaju u pravilnim ciklusima, kao na primer posle buđenja. Kod žena može biti povezana sa menstrualnim ciklusom i da se napadi javljaju neposredno, za vreme ili posle menstruacije. U nekim slučajevima prvi napad se ispoljava tek u trudnoći. Upotreba kontraceptivnih pilula često pogoršava migrenu. Ponekad i izostavljane obeda može provocirati pojavu migrene. Alkohol i drugi vazodilatatori kao što je nitroglicerin takođe izazivaju napad. Neki bolesnici pojavu napada vezuju za promenu vremena ili uzimanje određene hrane (smatra se da tiramin, belančevina u zrelom siru i phenylethilamin u čokoladi imaju provocirajući efekat).

Na osnovu simptoma koji prate migrenozni napad, razlikujemo više oblika migrene.

Premonitorna migrena koja predstavlja predznake migrenskog napada koji se javljaju i 24h pre pojave migrene, a karakteriše se promenama raspoloženja (od euforije i ushićenja do depresije i razdražljivosti) i pojave povećanog apetita naročito za slatkiše.

Klasična migrena počinje prodromalnim simptomima koji se obično javljaju 10-60 minuta pre pojave glavobolje, a karakteriše se pojavom vidnih halucinacija, najčešće u vidu cik-cak linija koje trepere, obojenih ili bele boje. Oko 25 odsto bolesnika opisuje neuobičajene bleske svetlosti. Ređe se može javiti i prolazna slabost jedne polovine tela.

Migrenozna glavobolja u dve trećine bolesnika je jednostrana, ali može biti i obostrana. Manifestuje se, najčešće, kao tup bol koji se oseća duboko iza oka, ili u unutrašnjem uglu oka i zahvata čeoni predeo sa širenjem ka potiljku i gornjem delu vrata. Glavobolje u najvećem broju slučajeva traju manje od 24 sata.

Vertebrobazilarna migrena karakteriše se pojavom vrtoglavice, poremećajem koordinacije, javljaju se dvoslike, nemogućnost govora. Retko može doći i do gubitaka svesti, pa čak i razvoja kome koja traje i do 7 dana, u najtežim slučajevima.

Oftalmoplegijska migrena javlja se kao glavobolja praćena pojavom dvoslika i paralizom spoljnih mišića oka koja traje nekoliko dana ili nedelja duže od glavobolje. Hemiplegijska migrena koju karakteriše slabost ili oduzetost polovine tela, obično je prolazna, nestaje za 24 sata. Komplikovanu migrenu čine slučajevi u kojima neurološki poremećaji traju duže od 24 sata. Prateći simptomi migrene kod oko 90 odsto bolesnika su mučnina i povraćanje. Većina ne podnosi svetlost i traži zamračenu prostoriju. Stavljane hladnih obloga na čeoni predeo često im donosi olakšanje.

Mehanizam nastanka migrenske glavobolje nije dovoljno poznat, ali je opšte prihvaćen Wolffov patofiziološki model, po kojem, u početnoj prodromalnoj fazi dolazi do vazokonstrikcije (sužavanja), dok se u bolnoj fazi javlja reaktivna vazodilatacija (širenje) arterija u mozgu (kranijalnih i cerebralnih) i perivaskularni edem (otok mozga). U prvoj fazi, kao posledica sužavanja krvnih sudova dolazi do nedovoljne snabdevenosti mozga kiseonikom, takozvana hipoksija, što za posledicu ima razvoj vizuelnih i drugih prodromalnih simptoma, dok u drugoj fazi dolazi do velikog priliva krvi u mozak (reaktivne hiperemije) i otoka (edema) koji otežava dalje snabdevanje moždanih ćelija kiseonikom i produžava hipoksiju, sa posledičnim oslobađanjem različitih vazoaktivnih supstanci koji imaju ulogu u nastanku migrenskih glavobolja.

Najbolji način lečenja akutnog napada ili prevencija migrene podrazumeva sprečavanje širenja krvnih sudova koje donosi bol izazivanjem sužavanja krvnih sudova i istovremeno sprečavanje nedostatka kiseonika. Farmakološko sredstvo sa takvim osobinama ne postoji. Najbolja terapija koja ima ove efekte je hiperbarična oksigenacija koja podrazumeva udisanje sto odsto kiseonika. Kiseonik izaziva sužavanje proširenih krvnih sudova sa povećanjem rastvorljivosti kiseonika u tečnom delu krvi (plazmi) što dovodi do korekcije hipoksije i prestanka migrenoznog napada.

Naša iskustva u lečenju migrenoznih glavobolja su velika i pozitivna. Kod većine bolesnika koji su tretirani hiperbaričnom oksigenacijom u fazi već postojećeg napada došlo je do prestanka glavobolje već posle prvog tretmana. Kod osoba kod kojih se migrenozni napad javlja u pravilnim vremenskim intervalima, najbolje je započeti hiperbaričnu oksigenaciju mirnom intervalu između pojave migrene da bi se predupredio napad. Kada migrenoznom napadu prethodi prodromalna simptomatologija, savet je da se hiperbarična oksigenacija sprovodi upravo u ovom periodu kako bi se sprečila pojava glavobolje. Kod žena kod kojih se migrena javlja u toku menstruacionog ciklusa najbolje je započeti hiperbaričnu oksidaciju dan, dva pre početka menstruacije i primenjivati je za sve vreme trajanja ciklusa u naredna tri meseca. U svim slučajevima se preporučuje serija od 5-8 ulazaka u hiperbaričnu komoru. U slučaju ponovnog napada serija se ponavlja sve do potpunog prestanka glavobolje.