Možemo li da zaustavimo naše biološko doba?

Rezultati studije Reversal of epigenetic aging and immunosenescent trends in humans (Preokret epigenetskog starenja i imunosenescentnih trendova kod ljudi), objavljene početkom septembra u časopisu Aging Cell pokazuju da koktel sačinjen od tri leka „smanjuje“ u proseku 2,5 godine biološke dobi – ali istraživači ipak upozoravaju da je reč o preliminarnim rezultatima jer je uzorak bio mali i nije bilo kontrolne grupe.

Bilo kako bilo – kako je tim imunologa Gregorija Fahija došao do ovih rezultata?

Tokom cele jedne godine, devetorica zdravih belih muškaraca volontera starosti između 51 i 65 godina uzimala su gorepomenuti koktel, koji su činila tri leka, hormon rasta i dva leka za dijabetes. Testiranje je vodio dr Fahi, a ono je prethodno, u maju 2015, odobreno od strane američke Uprave za hranu i lekove. Zvanično je počelo nekoliko meseci kasnije u Medicinskom centru Stanforda u Palo Altu, u Kaliforniji. Svi muškarci koji su učestvovali u studiji su u proseku vraćeni 2,5 biološke godine unazad, mereno analizom oznaka na njihovim genima. Imuni sistem je takođe pokazao znakove podmlađivanja.

„Očekivali smo da ćemo usporiti biološki sat, ali ne i da ćemo ga preokrenuti“, kaže genetičar Stiv Horvat sa Univerziteta u Kaliforniji, koji je radio epigenetske analize.

„Izgledalo je nekako futuristički“, dodaje Horvat, inače pionir u istraživanju epigenetskog sata, koji se meri zapisom hemijskih promena u DNK strukturi organizma.

Tokom testiranja nazvanog TRIIM, naučnici su uzimali uzorke krvi učesnika tokom perioda lečenja, a testovi su pokazali da je broj krvnih ćelija podmlađen kod svakog od njih. Istraživači su takođe koristili magnetnu rezonancu ne bi li – na početku i na kraju studije – odredili sastav timusa, grudne žlezde smeštene u prednjem, gornjem delu grudnog koša. Otkrili su da je kod sedam od devet učesnika akumulirana masnoća zamenjena regenerisanim timusnim tkivom.

Ipak, glavna svrha TRIIM studije bila je nešto drugo – da se istraži, da li se hormon rasta može koristiti za obnavljanje tkiva u žlezdi timusa, koja je ključna za imunološku funkciju, a koja nakon puberteta počinje da se smanjuje. Prethodne studije su pokazale da hormon rasta podstiče regeneraciju timusa, ali može i da izazove dijabetes, što je i razlog zašto su lekovi za dijabetes i uključeni u TRIIM studiju.

Ideja o proveri efekta lekova na epigenetske satove učesnika došla je kasnije. Tim sada planira dalja i veća ispitivanja, koja bi trebalo da uključe i žene, kao i pripadnike razičitih etničkih grupa i razičitih starosnih dobi.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs