Kako su izgledali "gradovi iluzija" u SAD pre 100 godina 1Foto: Radenko Topalović

Pre 102 godine „Ilustrovani list“ objavio je autorski tekst francuskog umetnika Pola Kapelanija o „kinematografskim varošima“ u Americi za izradu filmova. Reč je o fantastičnim gradovima u kojima svaka ulica ima drugi izgled.

„Ko danas ne pohađa bioskope?“, pita se autor u uvodu teksta koji je objavio Ilustrovani list, i odmah zatim daje odgovor: „Ceo svet, u mestima gde ima kina, nerado propušta ‘nov program’, osobito kad se prikazuju amerikanski filmovi, koji lepotom, bogatstvom i raznolikošću nadmašuju evropsku filmsku industriju.“

Kapelani navodi kako je Amerika, koja sve čini u džinovskim potezima i na tako velikoj osnovi da Evropljani jedva shvataju njihovu zamisao, podigla čitave kinematografske varoši.

Severne i zapadne pokrajine Sjedinjenih Država žive od izgrađivanja filmova, dižu gradove i ti se gradovi bogate isto tako naglo kao što i nastanu. Na primer, na jugu Kalifornije bilo je malo mesto Los Angeles, za američke pojmove – pravo selo, a danas veliki grad, samo zahvaljujući tome što je postao centar filmske industrije, objašnjava umetnik.

Kako su izgledali "gradovi iluzija" u SAD pre 100 godina 2
Foto: Screenshot Digitalna.nb.rs

On je u nastavku teksta pokušao u brojevima da predstavi čitaocima čudovišnu veličinu preduzeća koja izrađuju milione kilometara filmova za godinu dana. Tako Sjedinjene Američke Države troše samo u svojim granicama tri miliona metara filmova nedeljno. Dohodak od izrade tih filmova iznosi 800 miliona dolara, a u Americi ima 17.500 velikih bioskopa.

Jedna jedina fabrika i to ne najveća, koja izradi 52 filma godišnje, dakle jedan nedeljno, potroši ovu robu za godinu dana: 450.000 kubnih metara raznog drveta, 12 miliona eksera, 100.000 zavrtanja, 5.000 brava i kvaka, 22.500 metara tapeta, 5.600 litara boje, 100.000 komada raznog nameštaja i 300.000 raznovrsnih sudova. U hiljadama se broje konji, krave, jaganjci, koze, psi, mačke, volovi, tice, koji igraju ulogu u filmskih prizorima. Uz to, svaka filmska varoš ima svoju menažeriju, bar dvadeset puta veću i potpuniju no što ih imaju naši najbolji cirkusi u Evropi, ističe Kapelani.

Svaka kinematografska varoš podeljena je na dva dela: poljski i gradski. Poljski deo varoši je ogroman i na njemu se nalaze najraznovrsniji prirodni predeli: prašume, provalije, bregovi, reke, vulkani, brzaci, vodopadi. Upravo sve što je potrebno za prikaz života kauboja, farmera i pastira sa dalekog zapada, kao i prizora iz života primitivnih ljudi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. S obzirom na to da Mali Žurnal koji je predmet analize nije dostupan u arhivama za ovaj dan, pišemo o tome šta je pisao Ilustrovani list 1920. godine. Prvi brojevi „Ilustrovanog lista“, čiji je vlasnik i odgovorni urednik Ivan Zrnić štampani su u Beču i Zagrebu, a od 1920. u Beogradu.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.