Foto: Radenko Topalović„Juče je uhvaćena u Beogradu jedna velikovaroška varalica, koja je posle mnogobrojnih prevara po Beču, Pešti, Zagrebu i ko zna još kojim mestima, prenela svoje polje rada i na Beogra i tu u roku od nekoliko dana izvršila dve prevare, interesantne naročito po načinu na koji su izvršene“, pisao je list „Vreme“ pre sto godina.
List „Vreme“ u broju za 13. april 1923. godine pisao je o „trgovcu jajima“ koji do istih nije došao na legalan način.
„Još na Veliki petak jedan elegantno odeven gospodin, četrdesetih godina, prišao je jednoj prečanskoj piljarici na Velikoj pijaci i upitao koliko ima jaja, pošto je njemu potrebna veća količina za gospodina direktora banke“, početak je ove, za to vreme, neuobičajene krađe.
Prodavačica je u tom trenutku imala 500 jaja, a uglađeni gospodin ju je pozvao da ih zajedno ponesu do banke, što su i učinili.
On je prvi ušao u banku i upitao za direktora. Dežurni čuvar mu je odgovorio da direktor nije ni dolazio, budući da je praznik i da banka ne radi.
„Meni je gospodin direktor naručio da mu kupim jaja za Uskrs i on će sigurno doći. Nego, ostavite vi te korpice sa jajima u njegovu kancelariju“, odgovori vešti lopov.
Ceo razgovor je vođen pred piljaricom, kako ju je nazvao autor članka.
„Ostavite vi korpu da jajima, pa se vratite oko podne da uzmete korpu i da primite pare, jer će gospodin direktor doći kasnije“, ubedi varalica prodavačicu.
I ne sumnjajući da postoji mogućnost da bude prevarena u sred banke, ostavi jaja i ode.
Otišao je i gospodin, ispostaviće se varalica, ali se kroz petnaestak minuta vratio sa nekim dečkom, rekavši da je došao po jaja, jer je sreo direkotra, pa mu je on poručio da ih natrag nosi.
Portir, zbunjen i neupućen, vrati korpe sa jajima gospodinu koji je potom ispario.
Tek sat vremena kasnije nastala je gužva. Prodavačica je došla po novac, portir joj je rekao da je „onaj njen gospodin odneo jaja natrag“.
Tada joj je sve bilo jasno.
„Kakav moj gospodin, prvi put sam ga danas videla, to je neka varalica“, burno je rekla.
Ona je obavestila i policiju, a potom je priveden i portir iz banke, budući da su ga sumnjičili za saučešće u zločinu. Ipak, odmah se videlo da je taj čovek nevin, te je pušten na slobodu.
„Gospodina“ sa 500 jaja niko nije pronašao. Verovalo se da ih je „ispod ruke“ pred praznike već nekome prodao.
Ipak, situacija se nekoliko dana kasnije ponovila.
„Katarina Peler, piljarica iz Nove Pazove u Sremu došla je juče u šest časova iz jutra novosadskim vozom u Beograd i sa sobom donela kotaricu punu jaja i putera“, piše u nastavku teksta o sagi krađe jaja.
Tek što je izašla iz vestibila železničke stanice, zaustavi je jedan elegantno odeven stariji gospodin i upita da li prodaje ta jaja i puter.
Kad je izjavila da prodaje, gospodin ju je poveo do hotela „Petrograd“.
„Znate, još je rano pa gospodin direktor hotela spava, nego ostavite vi ovde jaja, pa dođite u 11 sati po kotaricu i novce“, reče joj uglađeni gospodin gotovo na isti način kao što je to uradio nekoliko dana ranije u Beogradu.
Lakoverna žena predala je gospodinu korpu u kojoj je bilo 280 jaja i 90 deka putera, pa otišla.
„Oko 10 časova pre podne piljarica Katarina išla je Bosanskom ulicom, kada na svoje veliko zaprepašćenje ugleda njenog gospodina kako u najvećoj žurbi hita ka Jug Bogdanovoj ulici, a za njime trči jedno seljače, koje je nosilo preko ruke Katarininu korpu sa jajima i puterom. Odmah je piljarici bilo jasno da je prevarena. Poleti za varalicom“, piše u tekstu lista „Vreme“.
Skoro da je umakao, kada piljarica ugleda policajca i povika tražeći pomoć.
Pomoću policajca uhvatiše i varalicu i pomoćnika mu sa kotaricom, koji se u prevaru sasvim slučajno umešao, budući da ga je „gospodin“ platio da mu ponese stvari.
Sproveden u kvart savamalski „gospodin“ je najavio da se zove Baron Rihard, da je Jevrejin i da je rodom iz Zemuna, gde je kratko živeo.
Baron, koji kaže da je „Jugoslav“, najviše je živeo u Beču, gde je izvršio veliki broj prevara i dva puta bio osuđivan od strane bečkih institucija.
Jednom je bio osuđen na godinu dana zatvora, a drugi put na dve godine. Pobegao je iz zatvora u Beču i došao u Zagreb gde je takođe izvršio nekoliko prevara, najviše sa odelom i rubljem, te je i u Zagrebu bio zatvaran i osuđivan.
Bio je i u drugim većim mestima Austrije, Mađarske i Jugoslavije, ali njegovo kretanje i život nisu bili u potpunosti poznati.
„Najzad je pre osam dana došao u Beograd i odmah sutradan po dolasku, na Veliki petak, izvršio prvu prevaru“, zaključeno je u tekstu lista „Vreme“ od pre sto godina.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
