Foto: Radenko TopalovićNa današnji dan pre 100 godina dnevni list Vreme je objavio priču o takozvanoj Jatagan Mali, divljem naselju koje je gotovo preko noći niklo u Beogradu.
Kako je list Vreme tada pisao stanovnici Kragujevačkog Đerma, za koji možemo predpostaviti da se nalazio na području oko današnje pijace Đeram, i Karađorđevog parka probudili su se jedno jutro i kroz svoje prozore ugledali desetinu „straćara“ na opštinskom placu koji je dan pre toga bio potpuno prazan.
To je bio samo početak divlje naseobine koja je za kratko vreme postala prava kolonija, nešto poput Kaluđerice danas, i postala važan faktor u komunalnom i privrednom životu tadašnjeg Beograda.
Jedan Beogradski list, čije ime Vreme ne navodi, je u jednom svom tekstu ovo naselje nazvao „Azijatskom kolonijom“, ovo se nikako nije dopalo stanovnicima naselja pa su sami odlučili da ga nazovu „Jatagan Mala“, i ovo ime je posle nekog vremena postalo zvanično.
Kako je nastala Jatagan Mala
Kako je autor ovog teksta napisao, nekoliko Beograđana je izbeglo iz svojih stanova, u tekstu se ne navodi zašto su izbegli ali razlozi za to mogu biti razni, i tako bez krova nad glavom tražili su neko sklonište, kako ga nisu našli rešili su sami da ga naprave.
Kada su videli jedan slobodan prostrani plac dovukli su tu neki materijal, kakav takav, i preko noći sagradili par straćara.
„Predveče doguraše materijal, po noći pristupiše radu i u jutro su već u gotovim kućama ručkove“, napisao je tada novinar Vremena.
Primer ovih prvih naseljenika sledili su i ostali beogradski beskućnici, pa su tako na ovom mestu svake noći nicale nove straćare.
„Čudnu sliku pruža Jatagan Mala sa svojim bednim straćarama, ćumezima i zemunicama. Mogla bi da liči na azijatsko selo, mogla bi da liči na afrikansku varoš, mogla bi da liči na marokanski logor, ali u stvari ne liči ni na šta sem na Jatagan Malu“, napisao je autor teksta.
Da bi bolje naslikao sliku Jatagan Male list Vreme je izneo i rezultate jedne ankete koju je sprovelo tadašnje Ministarstvo socijalne politike.
Neki podaci
U jatagan mali su u tom trenutku bile podignute 204 kuće u kojima je živelo 1008 lica, od toga je bilo 705 odraslih osoba i 303 deteta ispod 11 godina.
Zanimanja je bilo raznih, uglavnom onih karakterističnih za niže slojeve društva, međutim bilo je čak i činovnika i oficira.
Većina stanovnika Jatagan Male su bili starosedeoci Beograda, a bilo je i doseljenika iz Smedereva, Požarevca, Novog Sada i Senjskog Rudnika.
Većina kuća, njih 126, je bila sagrađena od dasaka, koje su bile ili zakucane ili zalepljene raznim vrstama improvizovanog lepka, od cigle je bilo 68 kuća, a bilo je i 4 zemunice od kojih su 3 bile potpuno iskopane u zemlji, dok je jedna bila natkrivena daskama.
Iako bednog izgleda jedan inžinjer je za list Vreme procenio da cela Jatagan Mala predstavlja kapital koji vredi više od tri miliona dinara. Vrednost kuća se protezala od 500 do 50.000 tadašnjih dinara.
Kako piše autor ovog teksta, najbednija je bila jedna kuća od dasaka pokrivena limom, imala je samo jednu prostoriju i u njoj je živeo jedan poslužitelj sa ženom i dvoje dece, i ova kuća je procenjena na 500 dinara.
Malo skuplja od ove kuće bila je jedna zemunica, potpuno ukopana u zemlju, u kojoj je živela jedna samohrana majka sa troje dece, i ona je procenjena na 1000 tadašnjih dinara.
Kako bi oslikao pravu sliku bede u Jatagan Mali autor teksta je naveo nekoliko primera.
U jednoj kući od dasaka sa krovom od kartona i patosom od cigle u dve prostorije živelo je petoro odraslih i četvoro dece. Kuća jednog baštovana bila je sagrađena od seljačke cigle, pokrivena kartonom a pod je bio zemljani, imala je samo jednu prostoriju i u njoj je živelo petoro odraslih i troje dece, a u kuće jednog piljara u dva odeljenja je živelo čak 10 odraslih osoba.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
