Pritisci na Bugarsku zbog neisplaćivanja ratne odštete Srbiji

Prema pisanju Vremena, saveznička reparaciona komisija u Parizu se ozbiljno bavila bugarskim plaćanjem i dodaje da je to najviše zanimalo Srbiju „jer smo mi za vreme rata najteže osetili grubost bugarske najezde, a čitavi krajevi su ekonomski ruinirani i još se nisu oporavili“

Uprkos tadašnjoj ekonomskoj krizi Srbija je očekivala isplate, a predlog tadašnjeg premijera bugarske Aleksandra Stambolijskog da se bugarske isplate odlože do 1. januara 1925, ocenila je da bi to išlo samo na štetu dobrosusedskih odnosa i zbližavanja.

Bugarska je na osnovu ugovora bila dužna da isplaćuje reparaciju u dve rate, svakog 1. januara i 1. juna, međutim već 1. juna 1920. godine Bugarska je kasnila sa isplatom uz obrazloženje da njene finansije to neće moći da izdrže, navodi Vreme, dodajući da je Bugarska štaviše odbila i zahtev međusavezničke komisije da joj dostavi i izveštaj o carinskim i drugim prihodima. Tek nakon niza pritisaka Bugarska je pristala na određeni kompromis te je došlo do konflikta između bugarske vlade i međusavezničke komisije.

Vreme navodi i da je Srbija insistirala na odeljku ugovora koji nalaže Bugarskoj da vrati sve oduzete stvari sa njene teritorije i da do toga nije došlo već da je nešto malo stvari vraćeno posredstvom međusavezničke komisije, a zahtevi upućeni direktno bugarskom ministarstvu su bili odbijeni uz obrazloženje da nisu poštovane procedure. Isto je bilo i sa slučajem rekvizicije. Kako piše Vreme, Bugarska je sporazumom bila obavezana da će platiti rekvizicije što je u početku i radila međutim ubrzo je i od toga odustala

„Sve do sada Bugarska je vodila svoju reparacionu politiku prema nama kontradiktorno i pogrešno jer zna koliko su sitna dugovanja od po sto i dvesta leva štetna po raspoloženje našeg naroda“, navodi Vreme i dodaje da je štetno da Bugarska još uvek ostaje dužna seljacima i radnicima te da takva politika ne vodi iskrenom sporazumu i zajedničkom radu u bliskoj budućnosti

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.