Naučnici otkrivaju da stvari zaista deluju bolje ujutru

Ujutru ste puni optimizma i svet gledate kroz ružičaste naočare, a već do podneva ih skidate.

Naučnici otkrivaju da li ste usamljeni u tome ili postoji neki obrazac po kome se svi ljudi slično osećaju.

Dan iz pakla na poslu? Odbijen sastanak? Ne brinite, stvari će stvarno izgledati bolje ujutro.

U najobuhvatnijem istraživanju ove vrste, naučnici su otkrili da se svet generalno čini lepšim kada se probudite.

Ljudi počinju dan sa najboljim mentalnim stanjem ujutro, ali završavaju ga u najgorem, oko ponoći, sugerišu nalazi, a dan u nedelji i sezona takođe igraju ulogu.

Mentalno zdravlje takođe ima tendenciju da bude promenljivo tokom vikenda, ali stabilnije tokom nedelje, prema studiji koju je vodio Univerzitet u Londonu (UCL), piše Gardijan.

„Generalno, stvari zaista izgledaju bolje ujutro“, zaključili su istraživači.

Njihovi nalazi objavljeni su u časopisu BMJ Mental Health.

Mentalno zdravlje i blagostanje su dinamične prirode i podložni su promenama u kratkim i dugim periodima. Međutim, malo je studija koje su proučavale kako se ono menja tokom dana, a one koje jesu, obično su se bavile samo određenim ili vrlo malim grupama ljudi.

Naučnici su želeli da istraže da li je vreme u toku dana povezano sa varijacijama u mentalnom zdravlju, sreći, zadovoljstvu životom, osećaju da je život vredan i samoći. Takođe su želeli da saznaju da li su ove povezanosti zavisile od dana, sezone ili godine.

Analizirali su podatke iz UCL-ove društvene studije o COVID-19, koja je počela u martu 2020. godine, a obuhvatila je redovno praćenje do novembra 2021. godine, a zatim i dodatno praćenje do marta 2022.

Ovo je uključilo gotovo milion odgovora na ankete od skoro 50.000 odraslih osoba tokom dve godine.

Učesnici studije su odgovarali na upitnike sa pitanjima kao što su: „Kako srećno ste se osećali prošle nedelje?“, „Koliko ste zadovoljni svojim životom?“ i „U kojoj meri ste osećali da su stvari koje radite u svom životu vredne?“

Uzimajući u obzir faktore kao što su starost, zdravstveni problemi i da li ljudi rade.

Sreća i dani u nedelji

Rezultati su pokazali da su sreća, zadovoljstvo životom i ocene da je život vredan bile veće ponedeljkom i petkom nego nedeljom, dok je sreća bila viša i utorkom. Nije bilo dokaza da se samoća menja tokom dana u nedelji.

Postojali su jasni dokazi o sezonskom uticaju na raspoloženje.

U poređenju sa zimom, ljudi su imali niže nivoe simptoma depresije i anksioznosti i samoće, a viši nivo sreće, zadovoljstva životom i osećaja da je život vredan u preostale tri sezone.

Mentalno zdravlje je bilo najbolje leti u svim aspektima.

Ali sezona nije uticala na povezanost posmatranu tokom dana.

Ovo je bila opservaciona studija, pa se ne može utvrditi uzrok.

Istraživači su rekli da je vreme kada su ljudi odlučili da popune upitnike moglo uticati na nalaze, dodajući da nije bilo podataka o ciklusima spavanja, geografskim širinama ili vremenskim uslovima, koji su takođe mogli biti uticajni.

Međutim, promene u mentalnom zdravlju i blagostanju tokom dana mogu se objasniti fiziološkim promenama povezanim sa biološkim satom, sugerisali su.

„Na primer, kortizol hormon koji reguliše raspoloženje, motivaciju i strah dostiže vrhunac odmah nakon buđenja i pada na najniži nivo oko vremena za spavanje“, rekli su.

Međutim, dodali su da razlike između radnih dana i vikenda mogu biti uzrokovane stvarima kao što su redosled dnevnih aktivnosti, koji se verovatno razlikuju između vikenda i radnih dana.

Ujutru ili uveče

Dr Fejfi Bu, sa Odeljenja za bihejvioralne nauke i zdravlje sa UCL-a, rekla je: „Naši nalazi sugerišu da su mentalno zdravlje i blagostanje ljudi u proseku bolji ujutro, a najgori u ponoć.

„Zasnovali smo istraživanje na velikom uzorku ponovljenih podataka – gotovo milion odgovora na anketu od 49.000 učesnika tokom dve godine. Međutim, ovaj obrazac može odražavati vreme kada ljudi odluče da odgovore na anketu, a ne direktan uticaj vremena u toku dana. Na primer, oni koji se već osećaju bolje ujutro mogli bi biti skloniji da se angažuju na anketi u tom trenutku. Iako su ovi nalazi intrigantni, potrebno je da se ponove u drugim studijama koje u potpunosti uzimaju u obzir ovaj potencijalni pristrasnost“, rekla je.

Ako se potvrde, ovo bi moglo imati važne praktične implikacije. Istraživači koji proučavaju mentalno zdravlje i blagostanje ljudi trebali bi da uzmu u obzir vreme kada ljudi odgovaraju.

„Službe za podršku mentalnom zdravlju mogle bi razmisliti o prilagođavanju resursa kako bi se uskladili sa promenljivim potrebama tokom dana – na primer, prioritizovanjem dostupnosti kasno noću“, dodala je dr Fejfi Bu.