Jedna od najvažnijih i najvećih konferencija za filozofiju nauke u Evropi od 20. do 23. septembra u Beogradu

Konferenciju organizuje Evropska asocijacija za filozofiju nauke (European Philosophy of Science Association), a ovaj skup je deveti bijenalni događaj te vrste.

Posle Egzetera 2017, Ženeve 2019. i Torina 2021, Beograd će imati čast da ugosti preko dve stotine najeminentnijih filozofa i naučnika iz Evrope i čitavog sveta, koji će diskutovati o najaktuelnijim temama iz ovih oblasti.

Time će po prvi put u svojoj istoriji ali i skorijoj istoriji Istočne Evrope biti domaćin filozofskog događaja ove veličine i značaja.

Nauka je bez sumnje jedno od najdragocenijih civilizacijiskih dostignuća.

Ona oblikuje razumevanje svih domena naše stvarnosti, od početka i granica čitavog svemira do svakodnevnih pojava dostupnih neposrednom iskustvu.

Međutim, filozofija nauke se kao zasebna grana filozofije konstituisala tek početkom prošlog veka.

Filozofi nauke su tradicionalno pokušavali da objasne šta je to što nauku suštinski razlikuje od drugih oblasti ljudskog pregnuća i šta to naučno znanje čini objektivnijim i kvalitetnijim od drugih oblika znanja.

U poslednje vreme, međutim, većina filozofa ne insistira na striktnoj i jednoznačnoj podeli između nauke i ne-nauke, već vidi nauku i znanje koje ona proizvodi kao neraskidivo povezane sa širim društvenim fenomenima i vrednostima.

Danas je filozofija nauke jedna od najdinamičnijih i najraznovrsnijih oblasti u okviru filozofije, koja prati ali i aktivno doprinosi nauci uopšte kao i pojedinačnim naučnim disciplinama.

Tako i EPSA-ina konferencija u Beogradu sledi ovaj trend: na konferenciji će biti reči o metodološkim i naučno-političkim pitanjima kojima se filozofija nauke tradicionalno bavi, ali biće reči i o temama koje se tiču konkretnih naučnih oblasti, poput fizike, biologije, medicine, kognitivne nauke, ekonomije i društvenih nauka.

Za ljubitelje filozofije i nauke, konferencija će uistinu biti prava filozofsko-naučna gozba.

Neke od tematskih celina o kojima će biti reči su: Uzročnost; Eksperimenti i merenja; Integritet, odgovornost i reproduktibilnost u naučnom istraživanju; Nauka i politika; Filozofija fizike: o prostor-vremenu; Filozofija biologije: biljke i životinje; Filozofija medicine: razumevanje bolesti.

Tražiće se odgovori na pitanja poput: Šta nam fizika govori o strukturi prostora ili nastanku sveta? Koji su racionalni metodi za testiranje hipoteza u medicini? Kako različite društvene vrednosti ili politika utiču na oblikovanje naučnog saznanja?

Odgovaranje na ova pitanja otvara prostor za dalje napretke u nauci i njeno poboljšanje ali i za dublje razumevanje naučnog procesa.

Posebno za ovu godinu izdvajamo oblast veštačke inteligencije i mašinskog učenja, o kojima će biti reči i na EPSA-inoj konferenciji u Beogradu.

Proliferacija i skorašnje unapređenje tehnologija veštačke inteligencije anticipiraju značajne promene u okviru same naučne prakse, dok za filozofiju nauke ova tehnološka disrupcija predstavlja konceptualni izazov: u kojoj meri je veštačka inteligencija u stanju da zameni ljudsku?

Na EPSI-noj konferenciji će se diskutovati o odnosu objašnjenja i predviđanja u kontekstu veštačke inteligencije, o mogućnosti veštačke svesti, poređenju naučnog razumevanja između ljudi i mašina, kao i ograničenjima modela mašinskog učenja za svrhu sticanja naučno-zasnovanog znanja.

Preko dve stotine filozofa i naučnika će posetiti Beograd u septembru.

Neki od njih su poznati široj i stručnoj javnosti širom Evrope.

Sabina Leoneli se bavi istorijom i filozofijom biologije kao i proučavanjem uticaja koje tehnologija ima na naučnu praksu, a najpoznatija je po svojim doprinosima filozofiji, istoriji i sociologiji nauka koje se intenzivno baziraju na velikim količinama podataka.

Stefani Rufi, predsednica EPSA-e, bavi se pitanjima vrednosti, jedinstva i pluralizma u nauci, metafizikom nauke, kao i odnosom demokratije i nauke.

Matijas Friš se primarno bavi filozofijom fizike, pitanjima o značaju uzročnosti za ovu nauku, konceptualnim problemima u okviru fizičkih teorija, ali i praktičnim pitanjima koja se tiču opravdanosti mera izolacije u situacijama poput skorašnje pandemije Kovida 19.

Jan Šprenger proučava statističko zaključivanje, objektivnost u nauci, potvrđivanje i objašnenje u nauci.

Njegova uža specijalnost je bajezijanska paradigma u filozofiji nauke i njena primena na neke od osnovnih pojmova nauke.

I mnogi drugi afirmisani i perspektivni filozofi i filozofkinje nauke naći će se ove jeseni u Beogradu.

U okviru filozofije nauke je angažovan i značajan broj naših istraživačica i istraživača.

Poznata je i evropski prisutna Beogradska škola filozofije nauke koju čine mnogi srpski istraživači iz Beograda i dijaspore koji se bave najurgentnijim problemima i pitanjima poput pravedne naučne politike s ciljem poboljšanja radnih uslova i produktivnosti naučnika, kao i filozofskim problemima sve prisutnije veštačke inteligencije.

Upravo su deo te škole predsednica ovogodišnje organizacije Vlasta Sikimić, i potpredsednici Aleksandra Vučković i Stevan Rakonjac, koji su posebno zaslužni za dovođenje EPSA-ine konferencije u Beograd: njihova prijava je uspela da pobedi na konkursu i time je Beograd izabran za domaćina.

Ova konferencija pored toga što ima za cilj da bude prostor za razmenu ideja i živu diskusiju, služi i uspostavljanju i ojačavanju pozicije Beograda kao bitnog evropskog akademskog centra.