Koliko toplo je "pretoplo" za ljudsko telo? 1Foto: Shutterstock

Toplotni talasi se pojačavaju kako se klima menja – traju duže, postaju sve češći i jednostavno postaju topliji. Jedno pitanje koje mnogi ljudi postavljaju je: „Kada će postati prevruće za normalne dnevne aktivnosti kakve poznajemo, čak i za mlade, zdrave odrasle osobe?“

Odgovor ide dalje od temperature koju vidite na termometru. Takođe se radi o vlažnosti. Istraživanje pokazuje da kombinacija ova dva može postati opasna brže nego što su naučnici ranije verovali.

Naučnici i drugi posmatrači su se uznemirili zbog sve veće učestalosti ekstremne toplote uparene sa visokom vlažnošću, koja se meri kao „temperatura vlažnog termometra“.

Ljudi često ukazuju na studiju objavljenu 2010. u kojoj se procenjuje da bi temperatura vlažnog termometra od 35 stepeni – što je jednako 95 F pri 100 posto vlažnosti, ili 115 F pri 50 odsto vlažnosti – bila gornja granica bezbednosti, iznad koje čovek telo više ne može da se hladi isparavanjem znoja sa površine tela da bi održalo stabilnu temperaturu tela.

Tek nedavno je ova granica testirana na ljudima u laboratorijskim uslovima. Rezultati ovih testova pokazuju još veći razlog za zabrinutost.

Zbog odgovora na pitanje „koliko je vruće prevruće?“ uzorkovani su mladi, zdravi muškarci i žene u Noll laboratoriju na Univerzitetu Penn State da iskuse toplotni stres u kontrolisanom okruženju.

Ovi eksperimenti pružaju uvid u to koje kombinacije temperature i vlažnosti počinju da postaju štetne čak i za najzdravije ljude.

Svaki učesnik je progutao malu telemetrijsku pilulu, koja je pratila njihovu duboku telesnu ili temperaturu jezgra.

Zatim su sedeli u ekološkoj komori, krećući se taman toliko da simuliraju minimalne aktivnosti svakodnevnog života, kao što su kuvanje i jelo.

Istraživači su polako povećavali ili temperaturu u komori ili vlažnost i pratili kada je osnovna temperatura subjekta počela da raste, piše Scientific American.

Ta kombinacija temperature i vlažnosti pri kojoj osnovna temperatura osobe počinje da raste naziva se „kritična granica životne sredine“.

Ispod tih granica, telo je u stanju da održava relativno stabilnu temperaturu jezgra tokom vremena. Iznad tih granica, temperatura jezgra kontinuirano raste i rizik od bolesti povezanih sa toplotom uz produženo izlaganje je povećan.

Kada se telo pregreje, srce mora da radi jače da pumpa protok krvi u kožu kako bi raspršio toplotu, a kada se i vi znojite, to smanjuje telesne tečnosti. U

najgorem slučaju, produženo izlaganje može dovesti do toplotnog udara, problema opasnog po život koji zahteva trenutno i brzo hlađenje i medicinski tretman.

Studije na mladim zdravim muškarcima i ženama pokazuju da je ova gornja granica životne sredine čak niža od teoretiziranih 35 stepeni celzijusa. To je više kao temperatura vlažnog termometra od 31 stepeni. To bi bilo 31 stepen celzijusa pri 100 posto vlažnosti ili 38 stepeni pri 60 posto vlažnosti.
Trenutni toplotni talasi širom sveta približavaju se ovim granicama, ako ne i prelaze.

U toplim, suvim okruženjima kritične granice životne sredine nisu definisane temperaturama mokrog termometra, jer skoro sav znoj koji telo proizvodi isparava, čime se telo hladi. Međutim, količina koju ljudi mogu da se znoje je ograničena, a takođe dobijamo više toplote od viših temperatura vazduha.

Imajte na umu da se ova ograničenja zasnivaju isključivo na sprečavanju prekomernog porasta telesne temperature. Čak i niže temperature i vlažnost mogu izazvati stres na srcu i drugim sistemima tela.

I dok pomračenje ovih granica ne predstavlja nužno najgori scenario, produžena izloženost može postati strašna za ranjive populacije kao što su starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima.

Naš eksperimentalni fokus sada se okrenuo testiranju starijih muškaraca i žena, jer čak i zdravo starenje čini ljude manje tolerantnim na toplotu. Uz povećanu prevalenciju srčanih bolesti, respiratornih problema i drugih zdravstvenih problema, kao i određenih lekova, mogu ih dovesti u još veći rizik od povrede.

Ljudi stariji od 65 godina čine oko 80 -90 odsto žrtava toplotnog talasa.

Kako ostati bezbedan?

Održavanje dobre hidratacije i traženje područja u kojima ćete se ohladiti – čak i na kratke periode – važni su na velikim vrućinama.

Dok sve više gradova u Sjedinjenim Državama proširuje centre za hlađenje kako bi pomogli ljudima da pobegnu od vrućine, i dalje će biti mnogo ljudi koji će doživeti ove opasne uslove bez načina da se ohlade.

Čak i oni koji imaju pristup klima-uređajima možda ga neće uključiti zbog visokih troškova energije – što je uobičajena pojava u Feniksu u Arizoni – ili zbog velikih nestanka struje tokom toplotnih talasa ili požara, što je sve češće na zapadu. U.S.

Sve u svemu, i dalje se povećavaju dokazi da klimatske promene nisu samo problem za budućnost. To je ono sa kojim se čovečanstvo trenutno suočava i sa kojim se mora suočiti direktno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.