"Opusti se i pričaj o nauci": Veza javnosti i nauke važna je za bolje društvo 1Foto: Kristina Bondžulić/Danas

Iako nauka napreduje brzinom svetlosti u novije vreme, ona ipak još uvek predstavlja Rubikovu kocku široj javnosti koja treba da je sa razumevanjem konzumira.

Neretko se desi da naučnici imaju izuzetne i zanimljive rezultate, ali oni ostaju poznati kolegama naučnicima i ne tako brojnom delu publike koja ne funkcioniše u određenoj naučnoj sferi ali se za nju interesuje.

Kako bi jedan naučni rad bio predstavljen najširoj publici, prilikom njegovog prezentovanja važno je imati na umu sa kim komunicirate, te u zavisnosti od ciljane publike izabrati „jezik“ i medijum kojim ćete plasirati svoju poruku.

Na koje sve načine se može postići da domet naučnih informacija dospe do laika a da ih oni razumeju, i koje su ključne tačke na koje treba obratiti pažnju, predočile su mladim naučnicima prof. dr Saša Novak sa Instituta „Jožef Stefan“ i Petra Prešern novinarka „TV Slovenija“.

Na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, u okviru projekata ExcellMater i PREMUROSA, ekspertkinje za komunikaciju sa javnošću istakle su da je na prvom mestu važno da poruka naučnika bude jasna i kratka.

„Način na koji ćete iskomunicirati svoj naučni rad treba da bude jasan, jednostavan i razumljiv osobama koje ne dolaze iz naučne sfere. Takođe, prilikom prezentovanja rezultata treba imati na umu ko je vaša publika, i ne koristiti akronime“, kazala je dr Novak.

Ona je dodala da teme vezane za naučni rad mogu biti različite, od novih otkrića, specifičnih izazova, obeležabanja specifičnog datuma važnog za naučnu oblast, te upoznavanja publike sa celokupnim rezultatima rada.

„Ostvarite konekciju sa publikom, budite opušteni i pokušajte da iznesete svoju priču na humorističan način. S obzirom da šira javnost obično ne čita naučne radove, probajte da ostvarite dalji domet putem medija ili društvenih mreža“, poručila je dr Novak.

Osvrćući se na ulogu medija u promovisanju nauke, novinarka Prešern napomenula je da naučnici ne moraju čekati da novinari primete njihov rad, već da treba da budu slobodni sami da ih kontaktiraju.

Pored toga, istakla je pozitivnu ulogu postavljanja objava na društvene mreže, prisećajući se da su i njoj samoj korisne jer putem njih često sazna za neku temu koju je zanimljivo medijski ispratiti.

„Prilikom prezentovanja svog rada medijima trudite se da ne koristite stručne izraze, već, ukoliko je to moguće, svakodnevni govor. Ako neku reč ili pojam nije moguće drugačije reći, pokušajte da objasnite šta oni znače“, posavetovala je novinarka.

S tim u vezi, ekspertkinje su organizovale vežbu u kojoj će naučnici dati mini – intervju novinarima o svom radu, kako u video formatu TV novinarki Prešern, tako i u formi namenjenoj novinskom članku novinarki Danasa.

Jasnoća, minutaža i pripremljenost bile su neke od glavnih predispozicija za dobar intervju, što je podrazumevalo fokus na bitnim tačkama naučnog rada, prikazivanje podataka na sveden način i pojašnjenje pojmova nepoznatih publici.

Kako ističu učesnici pomenutih projekata, društvene mreže poput Tvitera i Linkedina pokazale su se kao efikasne za obaveštavanje javnosti o rezultatima do kojih dolaze, a nakon obuke o naučnoj komunikaciji očekuju i bolju promociju svog rada.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.