Gde žive i zašto su zaštićene ptice „bele čiope“ koje su ugrožene zbog bilborda na Palati Albanije?

Kako navode, ova vrsta se gnezdi u kutijama roletni na prozorima pomenute zgrade, tako da je sada roditeljima onemogućen pristup do gnezda i desetine mladunaca već drugi dan, polako ali sigurno, umire od gladi.

„Odrasle jedinke panično udaraju o prozore sa preostalih strana zgrade u pokušaju da nekako dođu do svojih mladunaca! Jedini način da se spasu mladunci i očuva kolonija ovih ptica jeste hitno uklanjanje bilborda. Kako su mladunci još uvek goluždravi i potpuno zavisni od roditelja, vreme njihovog preživaljavanja se meri u satima“, naveli su u objavi na društvenim mrežama.

Oni zahtevaju od nadležnih institucija Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine da rade svoj posao, reaguju i pokažu da im je stalo do opstanka strogo zaštićene vrste i poštovanja zakona Republike Srbije.

Podsećaju da je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije još 2018. godine obavestilo naučnu i širu javnost o prisustvu belih čiopa u glavnom gradu.

„Ornitolozi, ljubitelji ptica i prirode, već godinama dolaze u centar Beograda da se dive najkrupnijoj čiopi na evropskom kontinentu. Retka gnezdarica planinskih klisura i kanjona istočne Srbije, bela čiopa, ove godine osvojila je najurbaniji deo Beograda, Knez Mihailovu ulicu i Terazije, gde je počela i da se gnezdi“, dodaju iz Društva.

Zbog biborda na Palati Albanije zbog ovoga sinoć su građani protestovali i blokirali saobraćaj na Terazijama.

Ko su bele čiope i gde žive?

Predstavnik Društva Aleksa Vukićević rekao je za RTS još 2018. godine da je do tada da putuje i po 200 kilometara da bi u najbližoj koloniji, na ulasku u Đerdapsku klisuru posmatrao bele čiope, a da je susret sa njima u srcu Beograda za njega bilo veliko iznenađenje.

Bele čiope svrstavaju se u najagilnije i najbrže svetske ptice koje, slično crnim čiopama, gotovo ceo svoj životni vek provode u vazduhu u kome love leteće insekte, pare se, odmaraju, i čak spavaju, a jedini period godine u kom se povremeno odmaraju, jeste kratak letnji period kada tokom šest sedmica podižu potomstvo.

Prisustvo belih čiopa evidentirano je 2020. godine i u Novom Sadu.

Kako se navodi na sajtu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, bele čiope, isto kao njihove crne rođake, od kojih su za oko četvrtinu veće, u našem podneblju tokom prolećne seobe dolaze relativno kasno, krajem aprila ili početkom maja.

Kod nas ostaju do sredine jula, kada odrasle i izležene mlade ptice odlaze i polako se sele.

Podsećaju da se bela čiopa gnezdi u planinskim predelima južne Evrope i Azije. Visoka prilagođenost uslovima sredine rezultirala je činjenicom da se bela čiopa redovno gnezdi i na zgradama, najčešće visokim, i to ispod streha, pukotina, ornamenata, u tornjevima i ostalim mestima koja imitiraju njen prirodni ambijent: pećine, klisure i planinska orografiju.

Čime se hrane bele čiope?

U tekstu na sajtu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode ističe se da su čiope po mnogo čemu jedinstvene. Istraživači su, na primer, otktrili da mogu da provode i više meseci u vazduhu, gde se i pare, hrane, piju vodu – spavaju, najčešće na termalima toplog vazduha, prepuštajući se njegovim strujama. Jedino mesto sletanja su gnezda.

Vrlo kratke noge, neprilagođene na hod, završavaju se jakim prstima i oštrim kandžama koje treba da ih drže kada slete blizu gnezda ili na vertikalna mesta. I mladunci su adaptirani da mogu da izdrže dugo vremena bez hrane – onoliko koliko je njihovim roditeljima vremena potrebno da nađu „vazdušnim planktonom“ bogate prostore. Njihov metaboizam se u tim slučajevima menja i prilagođava, te bez hrane mogu da izdrže i više dana.

Bele čiope su ravničarske krajeve u Srbiji osvajale postepeno. Nakon nego što su se pre nekoliko godina počele gnezditi u Beogradu, bele čiope su se držale najviše klisura u istočnoj Srbiji: Resavska, Zlotska, Sićevačka, Jerma, Vratna, Rugovska, Đerdapska i Ibarska. U Vojvodini su se čak i u lutanju viđale retko (ili su letele na visinama na kojima ih je nemoguće uočiti). Tada je, čak i za okvire Panonske nizije, nastala nova situacija i ornitolozi su počeli da viđaju oko palate Albanija ove pridošlice sa juga sredinom prošle decenije.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Terazijska Terasa (@terazijskaterasa)

„U međuvremenu su se naselile i na još nekoliko beogradskih nebodera, u kolonije crne čiope. Prvo viđanje u Novom Sadu je bilo krajem juna 2020. oko zgrade Poreske uprave u centru grada, na kojoj se redovno gnezdi više desetina parova crne čioipe. Broj parova bele čiope je te, prošle i tekuće godine bio na tom lokalitetu od 3 do 5, a 2022. su se počele viđati, i najverovatnije gnezditi i na pojedinim mestima na Limanu i na Novom Naselju. Po svemu sudeći, kolonizacija se nastavlja, pa se može očekivati da će početi da se gnezde na još nekim mestima u gradu i van njega, u drugim delovima Vojvodine. Najveće jato koje je do sada viđeno u Novom Sadu brojalo je osam jedinki“, ističe na sajtu Pokrajinskog zavoda.

Kako se dodaje, dok neki ornitolozi širenje područja rasprostranjenosti povezuju sa klimatskim promenama, drugi vide prilagođenost bele čiope, ali i ostale dve njene rođake – crne (Apus apus) i sive (Apus pallidus) kao glavni razlog ovih promena. Ipak, broj parova bele čiope u Srbiji još uvek je relativno mali. Za prošlu deceniju on je procenjen na samo 60-100 parova, dok je sada verovatno neznatno veći.

Čiope su odlični prirodni insekticidi i, zbog svog glasanja, vrlo vešte vazdušne akrobatike i vidljvosti, veoma upečatljiv simbol gradova, pa i Novog Sada.

Bela čiopa se, inače, nalazi na listi „strogo zaštićenih divljih vrsta“ Zavoda za zaštitu prirode Srbije koja je objavljena na njihovom sajtu.

Oglasio se i Biološki fakultet

Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu takođe je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog postavljanja velikog reklamnog platna na Palatu Albanija u centru Beograda koje ugrožava populaciju belih čiopa.

„Bela čiopa retka je i strogo zaštićena vrsta ptice u Srbiji. Reč je o selici koja se gnezdi u Srbiji, dok ostatak godine provodi u Africi. Od 2018. godine gnezdi se u Beogradu, gde je populacija procenjena na 50–100 gnezdećih parova, pri čemu se najveća kolonija nalazi upravo na Palati Albanija. Kako je sezona gnežđenja uveliko u toku, postavljanje reklamnog platna onemogućava odraslim jedinkama pristup gnezdima i uspešno hranjenje mladunaca, čime je direktno ugrožen opstanak populacije na teritoriji glavnog grada“, navode sa Biološkog.

Podsećaju i da u Republici Srbiji bela čiopa ima status ranjive vrste koja se suočava sa visokim rizikom od izumiranja u prirodi.