Tako jednostavno, a tako delotvorno: Ova večernja navika Italijana ima iznenađujuće zdravstvene prednosti

Navika koja ima pozitivne efekte na zdravlje

Ova tradicija, poznata kao paseđata, ima stvarne i značajne zdravstvene koristi i pretvara vežbanje, koje često doživljavamo kao obavezu koju treba optimizovati, u čisto zadovoljstvo, piše Index.hr.

Šta je paseđata?

Taj poznati nemir koji dolazi posle obroka i napornog dana je upravo ono što ovaj ritual pomaže da se ublaži. „Paseđata je italijanska tradicija opuštene šetnje posle večere“, objašnjava Gbolahan Okubadejo, spinalni i ortopedski hirurg. „Šetnja se vrši gradom ili duž obale. To je spora, društvena aktivnost i namerno nije zamišljena kao vežba.“

Prema rečima dr Okubadeja, ovaj nežni pokret je neverovatno koristan za telo jer pomaže u održavanju pokretljivosti kičme i podstiče cirkulaciju u mišićima i zglobovima. Ali ono što na prvi pogled može izgledati kao aktivnost niskog intenziteta može imati mnogo dublje efekte.

„Paseđata je jedna od onih jednostavnih ideja koje deluju gotovo beznačajno, ali zapravo imaju veliki uticaj“, kaže Mikel Danijels, sertifikovani podijatar. „Pacijenti mi godinama pričaju o ovoj praksi. Ono što sam primetio je da kada je zaista prihvate, i njihova tela i umovi reaguju na potpuno drugačiji način.“

Društvena komponenta paseđate dodatno pojačava njene pozitivne efekte, jer omogućava ljudima da vide i budu viđeni, razgovaraju, kreću se i tako zaokružuju dan.

„Istorijski gledano, evoluirala je iz starog ‘korzoa’, glavne ulice u rimskim i kasnijim italijanskim gradovima, gde bi ljudi šetali, družili se i pokazivali svoju najlepšu odeću“, objašnjava dr Danijels. „Dakle, da, to je hodanje, ali je obavijeno ritualom, zajedništvom i osećajem završetka dana.“

Kako vam pomaže da se opustite

Veliki deo njegovog efekta dolazi od jasne pauze koju stvara između večere i ostatka večeri. „Kada je u pitanju usporavanje nakon obroka, moć paseđate leži u promeni vašeg ponašanja“, kaže dr Danijels. „Ustajete od stola, izlazite napolje, a vaš um i telo dobijaju jasnu poruku: deo dana posvećen jedenju je završen.“ Taj mali ritual može mnogo olakšati prelazak u mirniju večernju rutinu.

Na neurološkom nivou, hodanje ima smirujući efekat. „Mnogi moji pacijenti mi kažu da je hodanje postalo neka vrsta tampon zone između stresa posla, ekrana i vremena za spavanje“, kaže dr Danijels. „Neki to opisuju kao prekidač za isključivanje. Komunikacija sa partnerom ili decom se poboljšava, ljudi primećuju vreme, vide komšije, a ponekad hodaju sami i jednostavno puste svoje misli da lutaju. Ovaj nežni, gotovo automatski pokret vidljivo smiruje nervni sistem.“

Jedan od najdirektnijih efekata spore večernje šetnje je način na koji se vaše telo oseća nakon toga. „Blaga šetnja šalje signal vašem telu da je vreme da izađe iz stresnog ritma dana“, kaže dr Okubadejo. „Spori, stabilni pokret opušta mišiće koji su postali napeti od celodnevnog sedenja i oslobađa napetost u kičmi, ramenima i kukovima. Ovaj jednostavan čin može doneti osećaj opuštenosti i većeg prisustva.“

Kratka šetnja pomaže varenju i stimuliše rad creva

Ovaj nežni pokret takođe ima blagotvoran efekat na procese u telu nakon najvećeg obroka u danu. „Sa medicinske perspektive, iskustva mojih pacijenata su u skladu sa istraživanjem o hodanju posle obroka“, kaže dr Danijels. „Kratka šetnja od 10 do 15 minuta može pomoći varenju, smanjiti osećaj težine i nadimanja i stimulisati rad creva.“

Metaboličko zdravlje takođe može imati koristi. „Šetnja od samo 10 minuta može sniziti nivo šećera u krvi nakon obroka, a istraživanja sugerišu da može biti efikasnija od šetnje iste dužine u drugo doba dana“, kaže dr Danijels. „Vremenom, ponavljajući se dan za danom, ova jednostavna navika doprinosi boljem metaboličkom zdravlju, boljem snu i smanjenju noćnog refluksa i gorušice.“ Kada telo ne mora da se nosi sa iznenadnim skokovima i padovima šećera u krvi, lakše je potpuno se opustiti.

Saveti za prijatnu svakodnevnu šetnju

„Najvažnija stvar kod šetnje je da bude prijatna, društvena i bez stresa“, kaže dr Okubadejo. Prvi korak je da izaberete društvo u kojem uživate. „Razgovor prirodno usporava tempo i smanjuje opterećenje leđa“, objašnjava on. „Takođe vam pomaže da šetnju vidite kao priliku za povezivanje, a ne samo kao još jednu obavezu.“

Jedna od pacijentkinja dr Danijels vodi svoje unuke u takozvanu „potragu za blagom“ posle večere, tokom koje broje pse, bundeve ili praznična svetla, u zavisnosti od godišnjeg doba. Ako nemate nikoga sa kim biste šetali, dr Danijels preporučuje šetnje telefonom, tokom kojih zovete voljenu osobu i razgovarate o optimističnim temama.

Izaberite rutu koja vas čini srećnim, a ne onu koja vas samo „pokreće“. „Šetnja ulicom sa drvoredom, pored vode ili kroz omiljeno naselje podstiče lagan, uspravan hod koji je lak za kičmu i zglobove“, kaže dr Okubadejo. Ako vremenski uslovi nisu povoljni, dr Danijels predlaže šetnju kroz tržni centar, muzej ili javne bašte.

Ne morate biti savršeni ili dosledni. Šetnje mogu biti kratke i ležerne. „Deset do petnaest minuta je dovoljno da istegnete leđa i kukove“, kaže dr Okubadejo. „Samo saznanje da možete završiti šetnju za nekoliko minuta skida pritisak.“ Dr Danijels predlaže da unapred izaberete dve ili tri pesme kako ne biste gledali na sat, a kada muzika završi, šetnja je gotova.

Na kraju, važno je prilagoditi šetnju svom telu. „Kao podijatar, dodao bih jednu praktičnu napomenu: Ako neko ima bolove u stopalima, neuropatiju ili istoriju problema sa stopalima, šetnju treba prilagoditi“, kaže dr Danijels.

„Ponekad to znači početi sa pet minuta umesto petnaest, nositi dobru, potpornu obuću i birati ravne, bezbedne površine.“ Cilj, podsećaju vas stručnjaci, jeste da imate opušteno, ponovljivo iskustvo koje se lako uklapa u vašu svakodnevnu rutinu.