Foto: Pixabay

Naime, nesanica se povezuje sa nizom poremećaja među kojima su dijabetes, gojaznost, srčane bolesti i pad imunološkog sistema, kao i sa povećanjem rizika od saobraćajnih nesreća, manjom produktivnošću na poslu, ali i osećanjem usamljenosti.

Kenet Vrajt sa Univerziteta u Koloradu, Boulder, ispitivao je zajedno sa svojim kolegama šta se dešava kada ljudi vikendom spavanjem do kasno pokušavaju da kompenzuju nedostatak sna kojem se izlažu tokom cele radne nedelje.

Tokom istra`ivanja pripadnici prve grupe ispitanika spavali su po pet sati, devet noći zaredom.

Nakon izvesnog vremena uočeno je da su počeli da se goje, da jedu više posle večere kao i to da im je osetljivost na insulin postala manja u odnosu na ispitanike iz druge grupe koji su spavali devet sati svake noći.

U trećoj grupi, dodatnih 14 učesnika spavalo je po pet sati svake noći tokom radne nedelje dok im je vikendom bilo dozvoljeno da spavaju koliko žele.

Pa ipak, ispostavilo se da duže spavanje tokom neradnih dana ne utiče na smanjenje negativnih metaboličkih efekata nesanice te da je nakon dugoročnog odricanja od sna potreban i duži odmor od vikenda.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Povezani tekstovi