Onkolozi upozoravaju: Predmet iz kuhinje, posebno ako je proizveden pre 2013. godine, krije veliki rizik za zdravlje

Onkolog dr Let Džordž iz zdravstvenog sistema HonorHealth kaže da problem ne moraju biti samo namirnice, već i šerpe, tiganji i kuhinjski pribor koji dolaze u kontakt sa hranom.

„Mnogo manje govorimo o tome kako određeni materijali iz posuđa mogu da dospeju u organizam. Razumevanje tih stvari ljudima pomaže da donose pametnije odluke kada je zdravlje u pitanju“, objasnio je on.

Stručnjaci naglašavaju da cilj nije širenje straha niti proglašavanje pojedinih proizvoda „otrovnim“, već podizanje svesti o tome da dugotrajna izloženost određenim hemikalijama može povećati rizik od različitih bolesti.

Posebno upozorenje odnosi se na nelepljivo posuđe — tiganje i šerpe sa premazima koji sprečavaju lepljenje hrane. Lekari upozoravaju da stariji modeli, posebno oni proizvedeni pre 2013. godine, mogu predstavljati potencijalni problem.

Dr Džejmi Koprivnikar objašnjava da većina ovakvog posuđa sadrži sintetički fluoropolimer PTFE, poznatiji kao teflon, koji se nanosi na metalnu površinu, najčešće aluminijum, prenosi Nova.

Problem je, međutim, u tome što su se starije verzije ovih premaza proizvodile uz pomoć hemikalije PFOA, koja pripada grupi takozvanih „večnih hemikalija“ poznatih kao PFAS. Prema rečima doktorke Račne Šrof, istraživanja pokazuju da visoka izloženost tim supstancama može biti povezana sa povećanim rizikom od određenih vrsta karcinoma, posebno raka bubrega, a moguće i raka testisa.

Ipak, stručnjaci ističu da moderni, neoštećeni tiganji ne predstavljaju najveći problem. Mnogo veći rizik nastaje kada se posuđe pregreva ili kada zaštitni sloj počne da se ljušti i oštećuje.

„Kada se PTFE premaz zagreje iznad oko 260 stepeni Celzijusa, može početi da se razgrađuje i oslobađa isparenja“, upozorila je doktorka Šrof.

S druge strane, dr Džordž navodi da je u svakodnevnoj upotrebi retko da tiganj dostigne toliku temperaturu, jer većina ulja i masnoća počinje da dimi mnogo ranije, na oko 200 stepeni.

Međutim, ogrebotine i oštećenja predstavljaju poseban problem, jer tada hemikalije mnogo lakše mogu dospeti u hranu.

„Kako tiganj stari, zaštitni sloj postaje sve slabiji i oštećeniji. Tada raste verovatnoća da će početi da se raspada i oslobađa neželjene supstance“, objašnjava dr Adel Kan, onkolog i epidemiolog iz Teksasa.

Stručnjaci upozoravaju i da oznaka „PFOA-free“ ne znači nužno da je proizvod potpuno bezbedan, jer ne garantuje da ne sadrži druge PFAS hemikalije.

Zbog toga lekari preporučuju nekoliko jednostavnih mera opreza: izbegavanje kuvanja na veoma visokim temperaturama, zamenu posuđa čim se pojave ogrebotine i izbacivanje starih, deformisanih tiganja — posebno onih proizvedenih pre 2013. godine.

Kao sigurnije alternative izdvajaju se posuđe od livenog gvožđa, ugljeničnog čelika, emajlirano posuđe i nerđajući čelik, koje mnogi profesionalni kuvari i dalje smatraju najpouzdanijim izborom.

Važan je i način održavanja. Preporučuje se korišćenje drvenog ili silikonskog pribora umesto metalnog, ručno pranje mekim sunđerom i izbegavanje grubih žica koje mogu da oštete zaštitni sloj.

Stručnjaci savetuju i da se prilikom odlaganja između tiganja i šerpi stavi krpa ili papirni ubrus kako bi se sprečilo grebanje površine i produžio vek trajanja posuđa.