Ostrvo grad, ili na turskom Ada Kale, nekadašnja ada i naselje na Dunavu u Tekijsko – oršavskoj dolini između gornje klisure Kazana i Sipske klisure nizvodno, dugo 1.750 metara, a široko 500. Još su Rimljani utvrdili Ada Kale, pa su na temeljima tih utvrđenja građena druga, tako da je ovo dunavsko ostrvo uvek služilo u vojne svrhe. Onaj ko je bio gazda Ada Kalea, gospodario je i plovidbom kroz Đerdap, jer je ona bila i kontrolna kapija za plovidbu kroz Gvozdena vrata. Drevna utvrđenja na ostrvu poslednji obnavljaju Austrijanci, istorija beleži da to najpre beše 1689. kada car Leopold I gradi utvrđenje i naziva ga Nova Oršava, jer se nalazilo na svega par kilometara nizvodno od rumunskog grada Oršava. Par decenija kasnije sledilo je znatno pojačanje, pa utvrđenje ima pet kula, četiri su bile ugaone, a jedna sa šančevima na najistaknutijem Alion bregu. Godine 1718. tu je bio carski stan odakle je car Josif I posmatrao borbu sa Turcima. Posle austrijske okupacije Ada Kale su naselili Turci i sve dok dunavska ada nije nestala pod vodom Đerdapskog jezera, ovde je bilo tursko naselje.

''Uklinjeno između srpskog i rumunskog kraljevstva, koja se na dvema obalama Dunava nalaze u brzom početnom usponu, ostrvo Ada Kale predstavlja neobično slikovitu muslimansku oazu, koja posetiocu sposobnom za posmatranje, makar malo dublje od obične radoznalosti, jasno pokazuje zbog čega se turska vladavina na evropsko-hrišćanskom tlu bliži kraju'' – zabeležio je početkom 19. veka putopisac Feliks Kanic , usput poručujući da ko nema mogućnosti da se sa Turskom upozna drugačije azijskom to može da učini idući na Adu Kale, jer će tamo , bez ikakvih teškoća, moći da dobije „poučnu“ sliku sa svim bitnim karakteristikama.

Dunavsko ostrvo grad često je menjalo gospodare i poslednja dva veka često je bilo kamen spoticanja dvaju carstva čije se gospodaranje njime naizmenično smenjivalo. Iako je 1878. po Berlinskom ugovoru Turska napustila Ada Kale, sve do potapanja ostrva 1971. godine njegovi stanovnici bili su Turci. Zvanično, posle Prvog srpskog rata Ada Kale pripalo je Rumuniji. Čuvenim je ovo ostrvo činila i vinova loza adakalka, a postojaše nekad i lepi, mirisni ratluk koji je nosio ime Ada Kale.

Baš rahat lokumom i turskom kafom u fildžanu, Centar za kulturu Kladovo je svoje starije sugrađane podsetio na nekdašnji Ada Kale. Pamćenje su svakako osvežila i velika maketa ostrva grada, kao i dokumentarni film i fotografije ostrva. Oni mlađi čija sećanja ne sežu dalje od 1970. godine , zahvaljujući trudu kladovskih kulturnih poslenika , mogli su da vide kako to nekada bejaše .