Paulina Manov: Bolji sam gost nego domaćica 1Foto: Udovičić Dragana

Paulina Manov, pozorišna i filmska glumica, za naš dodatak priča o slobodnom vremenu, omiljenim filmovima i mestima, ali i daje preporuke restorana jer, kako kaže – „bolje da nam preporuči restoran nego da nam sprema klopu“. Paulina je publici poznata po ulogama u mnogim filmovima i serijama, a jedna od najskorijih rola joj je bila uloga LJiljane u filmu „Toma“.

Slobodno vreme

Kada ste u probama u pozorištu ili na snimanju, slobodno vreme ne postoji. Kod kuće učite tekst, razmišljate o ulozi, pokušavate da uđete u glavu liku koji tumačite, pripremate se. Na snimanju ili u pozorištu, u dogovoru sa rediteljem, izvodite ono što ste zamislili i pripremili kod kuće. Nakon intenzivnih proba i snimanja, obično sledi period sa manje obaveza. Ja u tom periodu volim da vežbam u teretani ili da se bavim muzikom. Skoro sam počela da sviram saksofon, a obou sam dala na popravku i nestrpljiva sam da stigne.

Jutarnji čaj

Jedini ritual koji bih mogla da kažem da je svakodnevni jeste ispijanje jutarnjeg čaja. Nakon toga sledi obavezan doručak, a zatim počinje radni dan. U zavisnosti od planiranih obaveza, to je ili odlazak na pijacu ili odlazak na posao.

Preporuke restorana

U restoranima naručujem obroke bez mesa ili ribu. Što se kuvanja tiče, rekla bih da sam bolji gost nego domaćica. Zato je bolje da vam ja preporučim restoran nego da vam spremam klopu. Moji favoriti su: „Veranda“, ako ste na Kosmaju, „DivčiBar“ ako ste na Divčibarama, „Stojšić salaš“ ako ste u Krčedinu, „Suvenir“ ako ste na Savskom keju, „Kod kapetana“ ako ste u Zemunu i „La Piazza“ ako ste na Krstu.

Vožnja biciklom

Moja omiljena mesta su uglavnom u Zemunu. Kej je jedno od njih. Ponekad se provozam biciklom od Venecije do Gazele. Žao mi je što Savski i Dunavski kej nisu do kraja spojeni, pa ne možete biciklom do blokova. A od lokala – ja nemam lokal u kom sam stalni gost. Zapravo, mnogo mi je bitnije sa kim pijem kafu nego gde.

Sitonija i Divčibare

Zimovanja i odmor van grada provodim na proverenim lokacijama. To su Krčedin, Stojnik i Divčibare. Što se odlaska na more tiče, tu više volim da eksperimentišem. Pamtim letovanja na Sitoniji, Pilionu, Skijatosu…

Sa porodicom u prirodi

Idealan dan za mene jeste jedan u kome sam sa svojom porodicom u prirodi, dan okružen prijateljima i dan u kome se nešto radi. Bilo samostalno ili svi zajedno.

„Kum“ i spektakularne serije današnjice

Rekla bih da je televizijska produkcija preuzela dominaciju. Film je u krizi, na globalnom nivou. U Holivudu se ili recikliraju stari hitovi, što po pravilu ne završi dobro ili se snimanju blokbasteri koji sem spektakularnih efekata ne nude ništa, što takođe ne završi dobro. Ove godine se obelažava pedeset godina od premijere „Kuma“. Setite se tog filma. Ne postoji šansa da film takvog kalibra, takvo remek-delo, bude ponovo snimljen u današnjem Holivudu. Televizijska produkcija danas nudi mnogo više. Počelo je sa serijama poput „Rima“ ili „Porodice Soprano“. Danas gledamo spektakularne serije: „Vikinzi“, „Most“, „Damin gambit“, „Meri iz Istauna“, „Peaky Blinders“, „The Crown“…

Nekada rokenrol, sada mirnija muzika

Kao mlada volela sam rokenrol. Vremenom sam počela da prihvatam druge žanrove i da razlikujem dobru od ne baš tako dobre muzike. Danas mi prija uglavnom mirnija muzika. Možda zato što muž i ćerka forsiraju tvrđi zvuk. Nedostajali su mi koncerti u protekle dve godine. Jedva čekam odlazak na neki koncert.

Od klasika do savremenih autora

Ovo je uvek najteže pitanje. Kao i sa muzikom. Nemam omiljenu knjigu, kao što nemam ni omiljeni bend. Postoje autori koje volim – klasici poput Selimovića ili Andrića, Miljkovića, Pekića, Kiša… Oni su kao Šekspir i Čehov, kao Hičkok i Godar, kao Mocart i Čajkovski, kao Rembrant i Modiljani. Neki od njih nisu doživeli potvrdu svog rada. Mocart je umro u bedi, Modiljani takođe. Šekspir je bio u senci, danas mnogo manje poznatog Bena DŽonsona. Nušić za života nije dobio gotovo nijednu dobru kritiku… Uprkos svemu, njihovo delo je odolelo zubu vremena, bez obzira na umetnost kojom su se bavili. Oni nas uče nekim univerzalnim istinama i oko toga se ne diskutuje. Savremeni pisci su, s druge strane, uzbudljivi zbog toga što oni donose sliku današnjeg sveta. Savremeni autor koji me je impresionirao jeste Juval Noa Harari, i čini mi se da njegove knjige, Homo sapijens: Kratka istorija čovečanstva i Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice, već danas možemo da posmatramo kao univerzalnu vrednost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.