Užasno je i lepo je u isto vreme.“ Nisam očekivao ni „užas“, grandioznost i istovremenu varljivost prepletanja planinskih perspektiva o kojoj je pisao Igo, ni lepotu gore, koju nisam mogao zamisliti posmatrajući je godinama iz Lucerna. Jer tajna planine Rigi se otkriva u pogledu sa njenog vrha, u predelu koji je Gete, gledajući venac gora iznad oblaka, nazvao „veličanstvenost sveta“. Rigi je opkoljena jezerima: na njenom jugu prostire se Lucernsko, a na jugoistoku Urnsko jezero – jedan od fjordova Lucernskog i legendarna kolevka Švajcarske. Na severu Cuško jezero vodi pogled putnika prema suvoparnosti ciriških brdašaca i realnosti ravničarskog sveta, dok sićušno Lauercko jezero bledi pod mrkim masivom Mitena na istoku. Konačno, na zapadu, jedan zaliv Lucernskog jezera dolazi kod Kisnahta skoro do Cuškoga, u kraju u kojem je Vilhelm Tel po legendi ubio namesnika Geslera.

Godine 1479, Albreht fon Bonšteten, sveštenomonah iz obližnjeg manastira Ajnzideln i humanista, sastavio je prvu kartu zemlje koja se kasnije nazvala Švajcarskom. U središtu te mape nalazila se, poput neke svetinje, planina Rigi, dok su oko nje u krugu bili postrojeni švajcarskih kantoni. Bonštetenov traktat, poklonjen kralju Francuske, postavlja Rigi u središte tada sve moćnije konfederacije i daje joj političko i mistično značenje.