Sve više porodičnih automobila ima istu manu: Stručnjak kaže da vozači nisu svesni rizika

Novinar magazina Auto Express Elis Hajd upozorio je da moderni porodični automobili raspolažu snagom koja je donedavno bila rezervisana isključivo za supersportske automobile, piše nova.rs.

Dok je pre nekoliko godina motor od oko 400 konjskih snaga bio karakterističan za egzotične modele visokih performansi, danas takvu snagu bez problema razvijaju brojni električni porodični automobili.

Prema njegovom mišljenju, postavlja se pitanje da li je tolika snaga uopšte potrebna prosečnom vozaču, posebno kada se u svakodnevnoj vožnji retko koristi njen puni potencijal.

Još veći problem vidi u tome što proizvođači ne prilagođavaju uvek ostale komponente vozila povećanim performansama.

Kao primer naveo je električni SUV BYD Atto 3 EVO, čija je snaga povećana sa oko 200 na čak 443 konjske snage uz obrtni moment od 560 Nm, dok su oslanjanje i kočnice ostali gotovo isti kao kod znatno slabije verzije od 303 konjske snage.

Prema njegovim rečima, takvo rešenje ne uliva poverenje kada je reč o bezbednosti.

Hajd upozorava i da mnogi vozači nemaju iskustva sa automobilima tolikih performansi.

Zbog snažnog ubrzanja lako mogu da prekorače dozvoljenu brzinu, a da toga nisu ni svesni.

„Porodični automobil sa više od 400 konjskih snaga možda deluje zabavno i impresivno pri prvom snažnom ubrzanju, ali posle nekoliko kazni za prekoračenje brzine utisak verovatno neće biti isti“, smatra on.

Ova rasprava dolazi u trenutku kada stručnjaci upozoravaju i na fenomen poznat kao „carspreading“, odnosno stalni rast dimenzija automobila.

Istraživačica sa Odeljenja za saobraćajne studije Univerziteta Oksford Hana Budnic ističe da sve veći automobili stvaraju praktične probleme u gradovima.

Kako objašnjava, parking mesta uglavnom nisu prilagođena novim dimenzijama vozila, pa se često dešava da veliki automobili zauzmu dva parking mesta ili ometaju druge učesnike u saobraćaju.

Na ovu temu osvrnuo se i automobilski recenzent kompanije Reach Plc Kristofer Šarp, koji se delimično slaže sa kritikama.

On smatra da snažan porodični automobil nije problem sam po sebi, ali da proizvođači moraju da obezbede odgovarajuće ogibljenje, kočnice i kvalitetne pneumatike koji mogu bezbedno da podnesu toliku snagu.

Prema njegovim rečima, više od 400 konjskih snaga zvuči impresivno na papiru i omogućava odlično ubrzanje, ali ukoliko ostali sistemi nisu projektovani za takve performanse, bezbednost može biti ugrožena.

Njegov zaključak nije da bi automobile velike snage trebalo zabraniti, već da proizvođači pre uvođenja ekstremnih performansi treba ozbiljno da razmisle da li su one zaista potrebne kupcima porodičnih automobila.