Postavljene ogromne betonske konstrukcije 800 metara od obale: iz mora će crpeti slanu vodu i proizvoditi 30 miliona litara pitke vode dnevno

Reč je o projektu koji treba da omogući pretvaranje morske, slane vode u pijaću vodu za potrebe regiona Lower Hunter.

Kada postrojenje bude završeno 2028. godine, njegova vrednost se procenjuje na oko 530 miliona dolara, a očekuje se da će proizvoditi do 30 megalitara pijaće vode dnevno, odnosno oko 30 miliona litara. To bi pokrivalo približno 15 odsto prosečne dnevne potrošnje vode u ovom regionu i smanjilo zavisnost od padavina i akumulacija, piše N1 BiH.

Betonski elementi na morskom dnu

U okviru radova na moru postavljaju se veliki prefabrikovani betonski elementi – kesoni – koji će činiti deo sistema za usis morske vode. Oni se postavljaju na morsko dno i predstavljaju početnu tačku celog procesa desalinizacije.

Morska voda će se kroz ovaj sistem usisavati na otvorenom moru, zatim će se kroz podmorske tunele transportovati do postrojenja na kopnu, gde će prolaziti kroz proces prečišćavanja i pretvaranja u pijaću vodu.

Za izvođenje radova koristi se i samopodizna pomorska platforma, postavljena oko 800 metara od obale, koja omogućava stabilnije izvođenje kompleksnih morskih radova.

Podmorski tunel ispod plaže

Nakon instalacije usisne konstrukcije, planirana je izgradnja tunela ispod plaže Nine Mile i morskog dna, koji će povezivati sistem na moru sa postrojenjem za desalinizaciju na kopnu.

Na taj način izbegava se veća intervencija na samoj plaži, a voda se transportuje podzemnim putem direktno do postrojenja.

Prema navodima operatera projekta, Hunter Water, reč je o jednoj od tehnički najzahtevnijih faza, jer uključuje kombinaciju morskih radova, tunelske gradnje i sistema za prečišćavanje vode.

Ključni izvor vode za budućnost

Postrojenje je projektovano da obezbedi stabilno snabdevanje vodom čak i u periodima suše i smanjenih padavina. Desalinizovana voda trebalo bi da postane dopunski izvor u sistemu snabdevanja regiona.

Prema planu, sistem neće zameniti postojeće izvore vode, već će ih dopunjavati i smanjiti pritisak na rezerve i akumulacije.

Izbor lokacije u Belmontu zasnovan je na blizini mora i postojećoj infrastrukturi, što omogućava lakše povezivanje sa distributivnom mrežom.

Istovremeno, posebna pažnja posvećena je uticaju na životnu sredinu. Sistem usisa projektovan je tako da radi sporijom brzinom, kako bi se smanjio rizik za morski svet i omogućilo organizmima da izbegnu ulazak u cevi.

Reč je o projektu koji, prema procenama, predstavlja jedno od većih infrastrukturnih ulaganja u snabdevanje pijaćom vodom u regionu, sa ciljem dugoročne stabilnosti u uslovima klimatskih promena.