Vanredna situacija u Čačku: Tek predstoje problemi sa pijaćom vodom

Žaklina Živković iz Inicijative Pravo na vodu, komentarišući ovu situaciju, kaže za Danas da je ona posledica neulaganja u infrastrukturu i da ovo nije prvi put da na tom mestu puca cev.

Prema njenim rečima, puno je problema oko vodosnabdevanja u Srbiji, počev od toga da su vodovodne cevi stare, da lokalne samouprave nemaju sredstava a da ministarstva ne raspisuju pozive za tu vrstu radova.

“Ne ulažu dovoljno čak ni u amortizaciju, a kamoli za razvoj infrastrukture”, ocenjuje naša sagovornica i skreće pažnju na to što se velika količina vode u Srbiji rasipa.

“Imamo ogromne gubitke vode koja se zahvati, prečisti i pusti u sistem, što sve košta. U Srbiji je prosek oko 43 odsto gubitaka te zahvaćene prečišćene vode, a imamo neke lokalne samouprave koje prelaze i 80 odsto. Tako da vodu praktično rasipamo i ovo što se desilo kod Gorobilja je primer tog neulaganja u infrastrukturu i ne dešava se prvi put. Već nekoliko puta je baš na toj lokaciji pucala cev. Imali smo neke najave od strane Vlade Srbije na onoj sednici kojoj je prisustvovao i predsednik. Ministar za infrastrukturu i javna ulaganja Darko Glišić pomenuo taj problem i deluje da su ga primetili, iako mi godinama ukazujemo na njega. Šta će biti urađeno, to je pitanje”, navodi Živković.

Koliko je vodosnabdevanje u Moravičkom kraju ugroženo govori i činjenica da je i Opšta bolnica u Čačku privremeno stopirala zakazane operacije, da će primati samo hitne slučajeve, ali da će odeljenje za dijalizu ipak funkcionisati. Vodovod je obezbedio cisterne sa vodom za piće za bolnicu, dečje ustanove, objekte za proizvodnju hrane… U međuvremenu, i škole su skratile časove.

Prema rečima direktora javnog preduzeća „Rzav“ Matije Bratuljevića, ovaj sistem vodosnabdevanja koristi se više od tri decenije i na pojedinim deonicama kvarovi su bili očekivani.

“Mi smo taj problem evidentirali u nekom ranijem periodu, naročito taj krak od same fabrike pa do Kratovske stene. Tu postoji i taj betonski cevovod koji bi u perspektivi trebalo da dobije neku zamenu ili neki paralelan cevovod. O tome ćemo, naravno, razgovarati sa našim osnivačima i sa državom Srbijom“, naveo je on.

U Požegi je situacija delimično stabilizovana zahvaljujući alternativnom izvorištu, a direktor JKP “Naš dom“ Miljko Kragović rekao je da se znalo da do ovoga može doći i da se to dešava jer je sistem star. Zato su, kako je rekao, pre tri godine i stavili u funkciju staro izvorište. Prema njegovim rečima, bez vode u Požegi je samo mali deo građana koji su direktno povezan sa sistemom „Rzav“.

„Dve su cene koje će platiti građani“

Žaklina Živković iz Inicijative Pravo na vodu ukazuje da nam tek predstoje problemi sa vodosnabdevanjem u Srbiji jer idu letnji meseci koji sa sobom donose i brojne restrikcije.

“Jako smo zabrinuti, iskreno. Činjenica je da je svaka godina sve sušnija i da imamo tokom letnjih meseci veliki broj lokalnih samouprava koje imaju restrikcije vode, međutim, ovog meseca temperatura je probila sve rekorde i ogromna je suša u celoj Zapadnoj Evropi, a i kod nas u poslednjih mesec dana jedva da je bilo kiše. Već su nam se javljali ljudi iz Beočina – kod njih su već uvedene restrikcije zbog niskog vodostaja”, navodi naša sagovornica.

Vlada Srbije se, kaže, pravi da problema nema sa vodosnabdevanjem, dok lokalne samouprave iz godine u godinu krive građane za neracionalnu potrošnju.

“Nebriga je velika. Jedino što oni rade, osim uvođena restrikcija a negde i vanrednih situacija, je da apeluju na građane da racionalno troše vodu, da ne zalivaju bašte, da ne pune bazene kao da mi imamo ne znam koliko bazena u Srbiji. To je stvarno gorući problem. Infrastruktura jeste jedan deo rešavanja tog problema, racionalizacija potrošnje naravno da je važan deo, ali da bismo došli do građana, koji su poslednji u tom lancu, prvo moramo da se pobrinemo da sistem funkcioniše da bi mogli da imamo i poverenje među građanima da kada im zatražimo neko odricanje da je to i stvarno neophodno”, objašnjava ona.

Živković podeća da je Inicijativa pravo na vodu prošle godine zabeležila više od 100 mesta u Srbiji koja su imala restrikciju vode.

“Čak i mesta za koja se veruje da su bogata vodom, kao što je zapadna Srbija, imaju problem sa količinom vode. Tako da praktično niko nije pošteđen, samo se problemi razlikuju. Negde je infrastruktura, negde nedostatak vode, negde kao u Banatu zagađenost arsenom, pa ne bi mogla da se izdvoje mesta koja su najugroženija. Zato je važno da prioritet u rešavanju imaju problemi oko vodosnabdevanja, jer bez vode nema života. Prioritet mora da bude pijaća voda. Tu onda dolazimo do važnosti očuvanja podzemnih izvorišta vode, međutim na mestima gde imamo najviše podzemnih izvora vode planiraju se rudnici tako da ne idemo u dobrom smeru”, naglašava Živković.

Dve su cene koju će, kako kaže ona, zbog toga platiti građani. “Jedna je da voda polako postaje roba, da njena cena raste, da se građani navikavaju da ona ne ide sa česme, i da nije dostupno javno dobro, što je ljudsko pravo po Ujedinjenim nacijama, već se ona kupuje u flašama u marketima. Njena cena će rasti a oni koji ne mogu da kupe flaširanu vodu piće zagađenu i ugrožavati zdravlje. To je ta druga cena zbog nepostojanja javno dostupne pijaće vode”, zaključuje ona.

Spisak lokacija na kojima su cisterne sa tehničkom vodom

Plava hala Atenica, Ljubić kej, igralište, hotel „Morava“, Zeleni pijac Ljubić- Gornji Ljubić; Avladžinica – Vatrogasna služba; Parking robne kuće Partizanka

 

„Građani Čačka nemaju ni šta da piju, ni čime da skuvaju hranu“

Odbornik u Skupštini Čačka Pavle Jelisijević izjavio je da je ovo „bruka i sramota“ i da je grad kasno obavestilio građane, jer nije ni obezbedio dovoljno cisterni sa pijaćom vodom.

„Grad Čačak ima 110.000 ljudi. Po nekim procenama, ako cisterna ima 10.000 litara kapaciteta, potrebno je više 100 cisterni da bismo mi imali za minimalno preživljavanje, znači bez da imamo za sanitarnu vodu. Mi imamo možda tri ili četiri cisterne raspoložive koje, boga pitajte, u kakvom su stanju“, ocenio je. Ukazuje da je „poražavajuće da najveći vodovodni sistem u Srbiji, mislim na Rzav, nema plan B, da nema plan šta ukoliko se desi havarija“.