Photo: M.M./ATAImagesGlavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) Nenad Stefanović konkurisao je za mesto u Vrhovnom javnom tužilaštvu, potvrđeno je Danasu iz Vrhovnog tužilaštva.
Iako mnogi to vide kao normalan put napredovanja u tužilaškoj profesiji, druge iz pravnih krugova je ovaj potez iznenadio, i ne mogu tako jednostavno da ga tumače, s obzirom da Stefanović slovi za desnu ruku aktuelnog režima.
Ako se uzme u obzir dosadašnje postupanje Višeg javnog tužilaštva otkako je Stefanović na njegovom čelu, a po pitanju mnogih predmeta osetljivih za vlast, upućeni postavljaju pitanja dubljih motiva za ovaj postupak, kao i mogućih posledica ukoliko Stefanović, sa uticajem koji ima, uđe u Vrhovno tužilaštvo.
„Začudio je mnoge. Većina vidi to kao njegovu „bežaniju“ iz VJT Beograd. Neki vide kao bezobrazluk i osionost. Neki vide kao utiranje puta da postane vrhovni (tužilac) i od celog tužilaštva u Srbiji napravi VJT“, kaže izvor Danasa iz Vrhovnog tužilaštva.
Tužilac Radovan Lazić iz Visokog saveta tužilaštva smatra da to nije neobičan potez.
– To je želja verovatno svakog tužioca, svi žele da napreduju. I ja sam sad konkurisao za Vrhovno tužilaštvo, naravno ne očekujem da me izaberu, ali ništa ne košta, kratko komentariše Lazić za Danas.
Sa druge strane, tužiteljka Jasmina Paunović kaže da je to moglo da se očekuje, ali da je ipak zaprepašćena jer se za neke stvari ipak nadate da se neće ostvariti.
– Uklapa se u ono što mislim da bi neočekivano moglo da bude realizovano. Čovek njegovog sumnjivog znanja, kapaciteta i resursa, vrlo skromne biografije, uklapa se u postojeće stanje u društvu. Iako na prvi pogled vest zvuči neverovatno, pre svega smešno, sa druge strane vrlo je ozbiljno i tužno, jer sada možemo da očekujemo da ga uskoro vidimo i kao vrhovnog javnog tužioca. To se uklapa u priču koju znamo od pre par godina, još kada je došao na mesto glavnog tužioca u VJT. Još tad se govorilo o tome, u šta većina nas nije mogla da veruje, jer smo mislili da su to samo prazne priče. Međutim, ovo sada izgleda kao „niski start“ u njegovoj pripremi da uđe u Vrhovno javno tužilaštvo, kako bi se adaptirao na postojeće stanje i vrlo brzo bio izabran za vrhovnog javnog tužioca. I mislim da će se to vrlo brzo realizovati ukoliko se ne promene neke osnovne vrednosti, moralne, etičke i duhovne, u ovoj državi. Jer sve dok je ovakvo stanje kakvo je sada, nažalost neće biti čudno da se kadar poput njega vidi na mnogim bitnim funkcijama u ovoj zemlji. Tome odavno svedočimo, a bojim se da to sada ide još dublje, kaže Paunović.
Tužiteljka Dodaje da je Stefanović, „sa današnjim presekom i ovom najnovijom informacijom, ispunio zadatak vlasti zbog kog je i došao u VJT“.
– To znači da je sve predmete koji su za režim bili interesantni, on „potopio“, oduzeo od tužilaca i sam sa svojim prvim timom, Miodragom Markovićem i još nekim tužiocima, odradio na svoj način. Zatim je relativizovao sve predmete koji su bili važni i koji su mogli da doprinesu pravdi i pravičnosti i vrhunac je predmet Veselina Milića koji je ceo odrađen tako skaradno, „preko kolena“, da mi i danas ne znamo ko je ustvari osumnjičen, ko će sutra biti na slobodi. A to je bio čist, jednostavan predmet koji je mogao da se završi vrlo brzo i na profesionalan način, smatra Paunović.
Na pitanje da li je mogući cilj da se uticaj vlasti koji Stefanović sprovodi proširi i na Vrhovno tužilaštvo, sagovornica odgovara da to tužilaštvo najpre nema ingerencije kakve ima VJT.
– To je najoperativnije i najbrojnije tužilaštvo na Balkanu, i pokriva veliku teritoriju. Tako da u operativnom smislu, Vrhovno tužilaštvo nije na tom nivou. Ali, ovo pokazuje da je Stefanovića vlast nagradila višom pozicijom. Zašto nije konkurisao za Apelaciono tužilaštvo, bez preskakanja stepenika? Verujem apsolutno da kada istekne mandat sadašnjoj tužiteljki, krajem 2027, da će on biti izabran na to mesto, ukoliko ne dođe do neke promene u državi, smene vlasti i tome slično, misli paunović i zaključuje da je ovo zemlja „mogućeg nemogućeg i nemogućeg mogućeg“.
Novinar Radara Vuk Cvijić, koji je istraživao mnoge od slučajeva koji su prošli kroz VJT, kaže za Danas, ocenjujući Stefanovića, da je to jedna od „najbrzometnijih karijera u tužilaštvu, koja se nije razvijala po zaslugama i uspešnim predmetima nego po odlukama koje su odgovarale vlastima“.
– I to se nastavlja, pokušajem inverzije onoga što smo svi videli, da je upotrebljeno zvučno oružje, u to da ono nije upotrebljeno. Svakako, ako Stefanović bude prebačen u Vrhovno tužilaštvo, imaće „dostojne“ naslednike u VJT, kao što je njegov zamenik koji je tražio pomilovanje za ženu koja je teško povredila studentkinju gazeći namerno automobilom, smatra Cvijić.
Napominje da je teško nabrojati sve slučajeve u kojima je Stefanović učestvovao a koji su bili od interesa za ovu vlast.
– Počevši od slučaja Potočari, isceniranog napada na Vučića gde su zapravo bili okrivljeni policajci koji su otkrili da je policija nezakonito zloupotrebljena, pa je njima bilo suđeno, iako su na kraju oslobođeni. Pa optužnog aktau slučaju Katarine Petrović, za koji nije bio nadležan, već tužilaštvo u Valjevu, zatim i slučaj Danijele Maletić koja je, kao i Katarina, postupala u interesu javnosti i po pravilima službe, kada je tražila dopunsko upozorenje iz banke da ima problema sa Fondom Vista Rica, pa umesto da se ispituje to veoma sumnjivo poslovanje koje je itekako ukazivalo na korupciju, ona je progonjena, podseća Cvijić.
Dalje navodi i saslušanje inspektora sa Jovanjice, ali i odbijanje da se pokrene postupak u slučaju Savamala kada je policajac koji je jedini za to osuđen dao iskaz u nižem tužilaštvu.
– Taj iskaz, u kom je on govorio kako ga je na tonaterao vrh vlasti, i spominjao konkretna imena, od Nikole Selakovića do Dijane Hrkalović, upućen je kod Stefanovića, a oni ništa nisu preduzeli. Slučaj Milić je malo specifičniji, jer tu ne znaju šta da rade, ali slučajevi poput zvučnog topa i progona policajaca, sa jedne strane završavaju se progonom ljudi koji otkrivaju korupciju i nepodopštine vlasti. Sa druge strane, imamo zaštitu onih koji to čine, kao i odugovlačenje svih postupaka gde su oštećeni kritičari vlasti, pa i protiv napada na studente FDU-a što je iniciralo proteste, uprkos snimcima koji postoje. Da ne govorimo na napade na nas novinare, kojih je bilo više, pa su svi zaustavljeni, navodi sagovornik.
Cvijić kaže da se ne može sa sigurnošću znati koji su bliži Stefanovićevi motivi za mogući prelazak u Vrhovno tužilaštvo, i kako bi dalje ta mogućnost mogla da se razvija.
– To je sada pitanje kakva će biti njegova procena. Ali iz dosadašnje karijere vidimo da je to čovek koji je i menjao neke stavove, setimo se početka kada je pričao da neke stvari koje je imala nameru da uradi ova vlast ili donese neke zakone, nisu dobri, da bi posle pričao nešto drugo. Možda u budućnosti ponovo „okrene“ priču, zaključuje Vuk Cvijić.
Međutim, on upozorava da je, na indirektan način, sada i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal poslednjim promenama palo pod Stefanovićev uticaj.
– Ono više nije samostalno, pa se tu i dalje vode postupci na jedan jednostran način. I dalje je pod postupkom uzbunjivač iz Krušika, na primer i brojni postupci pretnji svim kritičatima vlasti koji stoje, dok se sa druge strane ekspresno radi kada su navodno ugroženi ljudi iz vlast, gde se čak i nešto što je uvreda, tretira kao pretnja, pojašnjava Vuk Cvijić.
Biografija
Podsećamo, Nenad Stefanović je od 2022. godine viši javni tužilac u Beogradu.
Kako se navodi u njegovoj biografiji objavljenoj na sajtu Udruženja sudija i tužilaca Srbije, u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Stefanović radi od 2013. godine, najpre kao tužilački pomoćnik, a od 2018. godine kao zamenik javnog tužioca. Za zamenika javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izabran je 6. juna 2014. godine, odakle je kasnije prešao u Više javno tužilaštvo.
Pravosudnu karijeru započeo je kao sudijski pripravnik u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, gde je od 2008. do 2009. godine prošao stručno osposobljavanje u istražnom, krivičnom, parničnom, vanparničnom, ostavinskom, izvršnom i zemljišno-knjižnom odeljenju. Od 2010. do 2013. godine radio je kao sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u Istražnom odeljenju, Krivičnom vanraspravnom veću i Krivičnom odeljenju.
Pre ulaska u pravosuđe, od 2001. do 2004. godine bio je član Komisije za primenu propisa Skupštine opštine Čukarica, a radio je i u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije – Graničnom inspektoratu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
