Azija (2): Jedinstven i neobičan muzej

Ako vas „trougao“ nije impresionirao, ovo će sigurno poboljšati utisak. Idemo u Muzej opijuma, mislim da je jedinstven u svetu!“

Iznad nevelikog ulaza u majušnu zgradu muzeja spuštali su se „slapovi“ razgranatih od cvetova otežalih grana bugenvilija.

Ušli smo uz strme stepenice.

Baš tu, među mnoštvom predmeta izloženih u vitrinama, na zidovima i niskim staklenim stočićima kupujemo lulu koja služi za pušenje opijuma.

Zid na ulazu u muzej bio je ukrašen rukom slikanim cvetovima maka.

I svi ostali su bili ispunjeni crtežima, predstavama i pisanim informacijama.

Na jednom je prikaz karavana sa tovarima opijuma.

Do njega je crtež koji prikazuje ciklus dobijanja opijuma iz maka.

Iz njegove zelene zasečene čaure u specijalnu posudu kap, po kap cedi se bela i gusta tečnost.

Kada se nakupi određena količina, stavlja se na vatru.

Tom prilikom voda iz mase isparava i stvara se talog – droga.

U posebnoj vitrini su tegovi.

Bili su poređani po veličini; od majušnih, miligramskih do velikih, gramskih.

Poza pri pušenju je vrlo važna za uživaoca – od lotos, polusedećih, pa do onih koji puše ležeći na – boku!

Na zidu je kaligrafskim rukopisom napisana priča:

„…Davno, u stara vremena, jedna vremešna gospođa dugo je bolovala od nepoznate bolesti. Kada je shvatila da joj je blizu kraj, od svojih najbližih je zatražila da ispoštuju njenu poslednju želju i posle smrti je sahrane na raskrsnici tri zemlje. Tako su i učinili. Posle izvesnog vremena rodbina je otišla da poseti njen grob i pritom se silno iznenadila. Iz humke, a u predelu grudi stare gospođe, iznikao je mak. Iz zemlje gde se nalazila karlica iznikla je stabljika duvana… i odmah se nametnu pitanje da li narod više voli drogu ili cigaretu? Većina se opredeli za ovo drugo uz objašnjenje da: „Mnogi propuše čim prestanu – da sisaju prst!“