Njujork (2): Sećanja iz mirne prošlosti 1Foto: Wikipedia

Pedesetih godina Sag Harbor je još uvek bio gradić iz devetnaestog veka gde su psi ponekad spavali nasred ulice.

Za vreme podnevne pauze, pošto bi odjeknule fabričke sirene, svako bi izlazio na Glavnu ulicu da paradira.

Ostali deo dana uglavnom je bilo mirno, čuo se samo zvuk metle i „auspuh“ nekog automobila.

Grad se još nije sasvim povratio od krize tridesetih godina.

Čak su i u Glavnoj ulici neke zgrade bile zakucane letvama. Mnogi ljudi nisu mogli da opstanu bez narodne kuhinje (soup kitchen). „Odeš na pecanje“, čuo sam kako se priča. „U brdima uloviš jelena, od zemlje još možeš nekako da živiš, ako se mora.

Takav lov i ribolov su šezdesetih godina bili nešto najnormalnije, ako se nema posao.“

Nije bilo turista. Svako koga sretneš na ulici je poznanik ili poznanikov poznanik. Poseta nekog spolja odmah je najavljena u društvenoj rubrici gospođe Rouz Hitli u novinama Sag Harbor Express: „Gospodin i gospođa DŽo Velsor imali su u sredu uveče na večeri ujaka gospođe Velsor, gospodina L. V. Telroa iz Atlante.“

Bio je to upravo mir kakav je Stajnbek tražio. Pedeset godina kasnije nije bilo teško pronaći još nekoliko njegovih starih drugara. „DŽon nije hteo da ga uznemiravaju, bilo je ovde četiri-pet mladih ljudi s kojima se svakodnevno družio“, ispričao nam je DŽon Vord, kome je sad osamdeset osam godina.

„Išli smo na slavlja, pomagao sam mu uvek oko brodića, ali nikad nismo mnogo pričali. Pecali smo.“

Sa starim časovničarom Dejvom Lijem Stajnbek je uvek bio in clinch.

„DŽon je bio srcem i dušom socijalista, dok sam ja četrdesetih godina upravo stigao iz Engleske zbog tog bednog socijalizma. Bio je veoma uveren da svaki čovek od rođenja ima pravo na sve, čak i kad to mi konzervativci moramo da platimo. Uvek je gledao svet iz perspektive radnika. Bio je, na primer, fasciniran učinkom sledovanja na našu prehrambenu situaciju u Velikoj Britaniji, koja se zbog toga zaista veoma oporavila. Kad je govorio o radnicima i poboljšanju njihovog života, oči bi mu blistale od zadovoljstva.“

Ne, nikad se nisu odistinski svađali.

Iz knjige „U Americi – Putovanje sa DŽonom Stajnbekom“, prevod s holandskog: Ivana Šćepanović, izdavač: Heliks