Rusija (2): Duhovno utočište jednog naroda 1Foto: Branko Vasiljević

Ispred ikonostasa, s desne strane, nalazi se srebrni kivot, ispred koga se celog dana čita moleban i peva akatist svetitelju.

Treba se umešati u masu hodočasnika i doživeti uzvišenu atmosferu crkve, kojoj je jedino ravna ona na bogosluženju u manastiru Hilendar, a posebno akatist divnih glasova ženskog hora.

Svetotroicka Sergijeva Lavra bila je duhovno utočište moskovskih velikih kneževa i ruskih careva.

U njemu su tražili blagoslov za vojne poduhvate i utočište od pobunjenika, molili se da dobiju naslednike i krštavali careviće.

Dimitrije Donski je ohrabren pred bitku na Kulikovskom polju, u kojoj je pobedio Tatare.

Prvi car Rusije, Ivan Grozni, na krštenju je položen na kivot svetitelja, da bi bio „preporučen brizi Ugodnika Božjeg“.

Odmah posle krunisanja, car je pešice prevalio pedeset kilometara od Moskve da bi se u Crkvi Svete Trojice molio.

Inicirao je uzgradnju visokih odbrambenih zidova oko manastira, koji su ga sačuvali od šesnaestomesečne poljske opsade početkom sedamnaestog veka.

Naložio je izgradnju nove crkve, Sabor Uspenja Božje Matere, po ugledu na istoimeni moskovski hram, ali nije dočekao njegovo osvećenje. Danas Uspenski sabor, sa najvišim zlatnim i četiri lukovičasta kubeta obojena u plavo i ukrašena zlatnim zvezdama, dominira manastirskim kompleksom. Ispred sabora je porodična grobnica Borisa Godunova.

Manastir nosi titulu lavre, najpoštovaniju u pravoslavlju. Carevi su ga bogato darivali – u sedamnaestom veku bio je bogatiji i od cara i od patrijarha. Za vreme komunizma je zatvoren i bilo je zabranjeno da zvone zvona sa zvonika sagrađenog u osamnaestom veku. Najveće, car-zvono, od šezdeset šest tona, izliveno pored manastira – kao u filmu Tarkovskog o Rubljovu – srušeno je i pretopljeno. Monasi su raseljeni i vraćeni u Lavru tek posle Drugog svetskog rata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.