Foto: Shutterstock/Leonid AndronovAzijska država Tadžikistan, smeštena između Avganistana, Uzbekistana, Kirgistana i Kine glasi za jednu od zemalja kojoj zabrane nisu strane. I dok su neke od zabrana u vezi sa strahom od verskog ekstremizma, druge je teže razumeti.
Krajem 2015. Tadžikistan je zabranio proslavu Nove godine u školama i na univerzitetima. Privatno, tadžikistanskim porodicama i dalje je dopušteno da slave, iako postoje i ograničenja za privatne proslave pa bi slavlje trebalo da bude tiho i skromno.
Pre nekoliko godina policija je agresivno rasterala okupljanje mladih koji su slavili hinduistički prolećni festival Holi u Dušanbeu s obrazloženjem da tako nešto nije u skladu s muslimanskim običajima.
Ipak, kad Bog zatvori vrata, otvori prozor pa Tadžikistanci imaju druge proslave. Dan predsednika se obeležava 16. novembra, Dan zastave 24. novembra, a Dan nacionalnog jezika rezerviran je za 5. oktobra, koji slučajno pada na rođendan predsednika Emomalia Rahmona.
Vrlo malo ljudi u Tadžikistanu ionako slavi Holi, ali nakon policijskog pritvaranja maskiranih duhova i vampira koji su obeležavali popularniju Noć veštica nema ni zabave s bundevama.
Srećom, na proleće je dopušten Novruz, prvi dan proleća i početak godine prema persijskom kalendaru.
Opasna torta
Oni koji su dovoljno hrabri da proslave rođendan u tadžikistanskom kafiću ili restoranu slobodno mogu odvojiti i nešto novca za kaznu.
Pre nekoliko godina Amirbek Isajev naučio je lekciju o zabrani proslava na teži način, nakon što je moraom da plati kaznu koja iznosi više od 600 evra, što je u Tadžikistanu ogromna svota.
Ključni dokaz bila je fotografija na Fejsbuku koja prikazuje slavljenika i tortu. Ko zna, da je slavio uz jagnjetinu, možda bi se izvukao, piše punkufer.hr.
Proglašen je krivim bez obzira što je i konobar rekao na sudu kako Amirbeku nitko nije čestitao rođendan.
Kako se ne smeju slaviti rođendani, tako su i veće svadbe zabranjene, a i na sahranama važe posebna pravila. Tradicionalno naricanje, glasno plakanje i ostali detalji koji su se vezali za tadžikistanske običaje pokazivanja tuge su takođe nedavno ukinuti.
Bez pokazivanja nogu
Osim emocija, u Tadžikistanu je i pokazivanje tela ograničeno.
Kratke suknje odavno su zabranjene u školama, a na njih se ne gleda blagonaklono i na ulicama.
Vlada osuđuje i odevanje koje nije u skladu s tradicijom i poziva na oblačenje nacionalne odeće. To znači i da se hidžab izbegava, naročito u državnim i obrazovnim ustanovama.
Muškarcima se pak kratke pantalone nikako ne preporučuju, kao ni dugačke brade. Iako nisu izričito zabranjene zakonom, verskim licima, koji svojim primerom određuju dužinu dlačica naloženo je da imaju bradu do najviše tri centimetra.
Kako se zove dijete?
Od 2016. godine građani moraju nazivati svoju decu imenima iz službenog državnog registra u kojem nećete naći popularna arapska imena.
Poput dece, i restorani moraju imati primerena imena. Oni koji žele da otvore italijanski restorana u Dušanbeu ne mogu ga nazvati Bella Italia ili nešto slično, jer zakon o državnom jeziku nalaže da restorani moraju imati tadžikistanska imena.
Na primer, indijski restoran Salaam Namaste prekršio je zakon i morao je da plati kaznu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
