Sahara (5): Čaj je više od rituala

Zbog toga su se Sahravi muškarci uvek trudili da obezbede čaj, čak i ukoliko to značilo uvoz iz udaljenih krajeva. Ponekad su primorani da plate visoku cenu kako bi došli do čaja, neretko su menjali kamilu ili nekoliko ovaca za vreću čaja li pakovanje šećera od dva kilograma.

Među Sahravima, pripremanje čaja predstavlja poseban ritual i obavlja se u naročitim vremenima. Iako čaj nije sam po sebi cilj, ni jedan skup ne može biti priređen niti se naročito noćne sedeljke mogu zamisliti bez čaja I njegovog gotovljenja. Oko poslužavnika sa čajem se razmenjuju vesti i diskutuje o životnim temama.

Sahravi su sačuvali stare načine i običaje u pripremanju čaja. Među tradicijama koje se revnosno poštuju je ono što nazivaju tri „J-a“ za pripremu čaja: Žama ah (grupa ili zajednica), što znači da se u ispijanju čaja najviše uživa u društvu, a što je više ljudi, utoliko bolje. Drugo „J“ je žar (odugovlačenje), što je proces pripreme čaja duži utoliko bolje, pošto okupljenima pruža priliku da se na miru i promišljeno bave raznim temama. Treće „J“ je žmar (žar), što znači da se čaj najbolje priprema na vatri od uglja.

Spravljač čaja se naziva Al Kajam i bira među članovima zajednice, na osnovu posebnih kriterijuma, uključujući rečitost; umešnost u čitanju poezije; visokoumnost; privlačnost i dobro poreklo. Dodeljivanje pripreme čaja jednom od članova grupe smatra se čašću.

Sahravi uživaju u posmatranju kako im kajam sprema čaj. Ponekad izriču primedbe i komentarišu koje bi greške spravljač čaja mogao da učini, poput: trapavost u korišćenju posuđa; iznošenje šolja čaja koje nisu na odgovarajući način oprane; propust da temeljno očisti poslužavnik; preterivanje u pokretima ili govoru.

Kajam koji se ističe u pripremi kvalitetnih šolja čaja naziva se Fulan Tađaj („On je zaista pravi pripremač čaja“). Tokom ceremonije pripreme i ispijanja, naročito ukoliko skup čine mladi ljudi, prazne šolje čaja se bacaju prema kajamu u čast njegovih neprevaziđenih sposobnosti pripreme izuzetnih šoljica čaja.

Kada je čaj izuzetnog kvaliteta, Sahravi komentarišu na sledeći način: „Hada ataj Igla Advak“ („Ovaj čaj ubija glavobolju“!), a pogotovo se odnosi na šoljice čaja koje se pripremaju i služe u popodnevnim satima. Takav čaj je poznat kao Adhames – šoljice čaja koje Sahravi ne bi propustili ni za šta na svetu, osim možda ukoliko bi bili primorani.

Po završetku dugotrajne čajne sedeljke, dogodi se da se pojave neki zakasneli gosti. Okupljeni bi tada povikali: „Nalu Ataj“ („Hoćemo li pripremiti još čaja?“). Bilo bi to u čast pridošlih i zbog mišljenja da ovi žele da uživaju u nekoliko šolja čaja.