Međutim, ima i onih koji ne shvataju zašto je bitno opisivati boje neba ili reku koja protiče ili izgled glavnog junaka. Naime, neki ljudi nikada ne mogu u svojoj glavi da stvore slike, i to ne zato što im nedostaje mašta da zamisle ono što nikada nisu videli. Oni jednostavno čak ni o svojim sećanjima i bliskim ljudima nikada ne razmišljaju u slikama. Ovo stanje je tek 2015. godine definisano kao afantazija, iako je prisutno kod ljudi mnogo duže. Jedan od razloga može biti takozvani ”problem tuđih svesti” koji je bio povezan sa mnogim filozofskim učenjima ali ga niko nije uočio do Džona Stjuarta Mila koji je u 19. veku tvrdio da na osnovu tuđeg ponašanja ne možemo da zaključimo da se u njihovoj svesti događa isto što i u našoj kada se slično ponašamo. Postalo je očigledno da razlike postoje tek kada se 2010. godine neurologu sa Univerziteta u Ekseteru Adamu Zemanu javio čovek kome je u šezdeset i petoj godini počelo da se događa nešto za njega neobično, što je profesor kasnije nazvao afantazijom.

Nakon što je profesor objavio rad o ovom slučaju usledio je naučnopopularni tekst, a 20 ljudi je, prepoznavši da im se događa nešto slično ali od rođenja, odlučilo da se javi Zemanu. Međutim, priča o afantaziji ne počinje njenim zvaničnim prepoznavanjem i definisanjem već doručkom u 19. veku. Naime, prva empirijska istraživanja mentalnih slika sproveo je osamdesetih godina 19. veka Frensis Galton. Ispitujući kvalitativne i kvantitativne razlike u mentalnim slikama koje se javljaju kada ljudi u sećanju pokušavaju da ponovo proizvedu ono što su već videli Galton je od ljudi tražio da se sete kako je tog jutra izgledao njihov sto za vreme doručka a zatim im postavljao pitanja o bojama, jasnoći i osvetljenju. Ne samo da je zaključio da postoje velike individualne razlike u ovim slikama, već je primetio da neki od ispitanika uopšte nisu mogli da stvore sliku. U vreme ovog istraživanja mentalne slike bile su važna tema u krugovima filozofa i prvih psihologa. Susretajući ljude sa afantazijom, Adam Zeman je primetio da oni imaju razvijenu moć apstraktnog mišljenja, u izboru zanimanja se ne razlikuju od drugih ljudi, a neki od njih su veoma kreativni, bave se likovnim umetnostima ili vole da čitaju, mada priznaju da knjige sa puno opisa nisu među omiljenima. Osim toga, uočeno je da oni sanjaju u slikama, iako ne mogu svojevoljno i svesno da ih stvore u budnom stanju. Ukoliko ih pitate koju boju kose ima neka poznata ličnost ili koliko prozora ima u njihovom stanju, odgvoriće tačno napominjući da se oslanjaju na činjenice, a ne na fotografsko pamćenje.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs