Segedin: Spomenik fudbalerima i herojima 1Foto: Aleksandar Čotrić

Svakoga dana, a vikendom posebno, hiljade ljudi iz Srbije dolaze u najjužniji mađarski grad radi povoljne kupovine, dobre hrane u restoranima, kupanja u termama, obilaska segedinskih znamenitosti…

Segedin je 1879. godine teško stradao u poplavi zbog izlivanja Tise, kada je srušeno 95 odsto svih građevina.

Car Franc Jozef I posetio je grad posle ove nesreće, obećao je pomoć u obnovi koja je i usledila, tako da je sledećih godina izgrađen veliki broj palata i bulevara.

U subotnje pre podne odlučujemo da u Mađarsku uđemo na prelazu Horgoš 2.

Prelaz je integrisan, ali je čekanje od sat vremena neizbežno. Mađarski granični policajci traže samo pasoše, ne i zelene sertifikate o vakcinaciji.

Posle dvadesetak minuta vožnje starim putem na kojem se ne plaća putarina, stižemo u grad na Tisi, sedište županije Čongrad.

Prva destinacija je tržni centar „Arkad“ u kojem je besplatno parkiranje.

Odatle se pešice upućujemo u obližnji restoran obećavajućeg naziva „Gulaš čarda“.

A u njemu, posle početne konverzacije na engleskom, sredovečna konobarica zaključuje da smo iz Srbije i obraća nam se na odličnom srpskom jeziku.

Saznajemo da je Mađarica iz Subotice i da već trideset godina živi u Segedinu.

Daje nam meni na kojem su, prijatnog li iznenađenje, svi nazivi jela ispisani i na srpskom jeziku.

U „Gulaš čardi“ logično naručujemo gulaš čorbe, uz koje sleduje i sitno isečena ljuta papričica.

Hrana je za uživanje i svaku preporuku.

Vraćamo se u tržni centar, a tamo još jedno iznenađenje. Prodavačica na kasi u jednom lokalu koji prodaje odeću, pita nas na srpskom: „Da li vam je potrebna kesa?“

Zadovoljni zbog kupovine i činjenice da je naš jezik toliko prisutan u Mađarskoj, uputili smo se ka centru grada.

U glavnoj ulici sve fasade starih zdanja blistaju kao da su tek nedavno sagrađena.

Isto važi i za centralni trg Klauzal.

Razgledamo katoličku katedralu sa dva zvonika, koja je posle 16 godina gradnje završena 1930. godine, a sadrži mešavinu romanskih, gotskih i vizantijskih elemenata.

Visoka je 54 metra, sa kulama od 91 metra, te je četvrta najveća crkva u Mađarskoj, iste veličine kao i crkva Svetog Marka u Veneciji.

U njenoj blizini nalazi se srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Nikoli, podignuta 1778. godine.

Početkom sedamnaestog veka Srbi su činili skoro polovinu gradskog stanovništva, a danas samo pola procenta.

Šetamo dalje obalom Tise i nailazimo na neobičan spomenik od bronze.

Oko fudbalske lopte se nalazi jedanaest kopački koje simbolizuju „laku konjicu“, predvođenu legendarnim Ferencom Puškašem, čuveni mađarski fudbalski tim iz pedesetih godina prošlog veka koji je postao olimpijski pobednik 1952, pobedom nad Jugoslavijom i vicešampion sveta 1954.

Kada je poznati mađarski pisac Peter Esterhazi bio upitan da imenuje najvažniju ličnost 20. veka, izabrao je Puškaša.

Po njemu, uspesi mađarskog nacionalnog tima mogu da se posmatraju i kao simbol pobune potlačenog stanovništva protiv gospodara.

Puškaš je postao „heroj iz bajke, koji pobeđuje kada običan čovek to nije u stanju da učini“. Saznavši to, zaključujemo da je spomenik fudbalerima sasvim opravdan.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Segedin: Spomenik fudbalerima i herojima”

  1. Spomenik je interesantan svakako.No van toga autor spomenika se ne moze pohvaliti originalnoscu. Odliveni upotrebni predmeti i koncepcija ulaze u okvire pravca Novoga realizma i koncepta velikih Francuskih vajara Sezara I Armana i skulpture aktuelne sedamdesetih godina prosloga vijeka.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.