Navara je još u desetom veku svoju pokrajinu – proglasila kraljevinom.
Procvat je doživela u jedanaestom veku ali, spletkama i raskalašnim načinom života četvorice sinova poslednjeg navarskog kralja Navara doživljava propast. Potom je osvajaju Francuzi koji ostaju sve do šesnaestog veka kad dolazi do ujedinjenja Španije pri čemu je nekadašnja provincija Navara opet postala sastavni deo Španije. Za razliku od Baskije koja leži na obroncima Pirineja, susedna Navara se prostire nešto niže tako da za njenu klimu kažu da je potpirinejska i karakteriše je devet meseci zime – i tri letnja meseca sa paklenim vrućinama.
Ova plodna nizija ima 500 hiljada stanovnika. Glavni grad je Pamplona; ime potiče od njegovog osnivača – rimskog vojskovođe Pompeja (75 p. n. e.). Danas grad ima 180.000 stanovnika i po mnogo čemu predstavlja jedan od naprednijih u ovom delu Španije. Poznat je po parkovima koji zauzimaju prostor od pet miliona kvadratnih metara. U ovoj provinciji se mnogo koriste vetrenjače koje proizvode čak 60 odsto struje, ostatak dobijaju solarnom energijom. Navara je moćna industrijska i poljoprivredna provincija Španije koja se još uvek uspešno bori sa nedaćama ekonomske krize.
Pamplona je poznata još po nečemu – u ovom gradu se nalazi korida – treća po veličini u svetu. Ali, ova korida se razlikuje od klasične pošto ima uvertiru – a to je ulična trka – kada masa ljudi bezglavo beži uskim uličicama ispred razjarenih bikova.
Festival se održava svake godine još od petnaestog veka i uvek na praznik San Fermin. Započinje 6. jula u podne, a završava se 14 jula u ponoć. Lokalno nazvan Sanferminas obuhvata trke bikova i mnogobrojne folklorne manifestacije. Iz cele Španije i sveta na proslavu ovog jedinstvenog događaja koji mnogi nazivaju „Trka sa smrću“- dođe više od milion posetilaca.
Za ime festivala vezana je interesantna priča. Kad je rimski general Firmo boravio u Pamploni – lokalno stanovništvo je primalo hrišćanstvo. Nije se protivio – rekao je da se pokrštavaju svi koji žele ali, pod jednim uslovom, a to je: „Prvom koji bude primio novu veru – odrubiću glavu!“, rekao je.
Prvi je bio njegov sin Fermin – i otac mu je odrubio glavu. Užasnut narod Fermina proglašava za sveca, a dan pogubljenja za praznik. Posle nesrećnog događaja građani su na taj dan prolazili ulicama Pamlone u belim odorama sa crvenim kapuljačama (crveno je simbol krvi) i na taj dan se održava korida.
Da bi se učestvovalo na koridi moraju biti ispunjena tri uslova: Da učesnik ne bude mnogo pijan! Da nosi patike! Da nema ranac na leđima!
Za razliku od ostalih korida u Pamploni se ovakav način zadržao do danas. Bikovi za koridu obučavaju se na posebnim farmama – pa svaki bik na glavi nosi zastavicu ergele odakle potiče. Trka započinje od Trga Gradske kuće i traje 12 minuta. Osobenost ove koride je što se odigrava na ulici – i što publika učestvuje u trci zajedno sa bilovima ( u osamnaestom veku doneta je zabrana da sveštenici ne mogu učestvovati u trci zbog mantija koje su bile uzrok saplitanja i padova). Statistika je zabeležila da svakih 16 godina bude po jedna žrtva, svake godine ima dosta povređenih (najčešće ubodi i proboji rogovima).
Godine 1991. Rafael Kosta sagradio je impozantan spomenik posvećen koridi. Na velikom platou nalaze se Spomenik koridi; to su skulpture bikova u trku; umetnik je uspeo da izvaja napetost na licu životinje, i strah u očima posrnulog učesnika. U jednom od likova Rafael Kosta je izvajao i sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
