Šta se dogodi kada ptice pevaju sličnu pesmu? 1Foto: EPA/ Cory Lum POOL

Zvuci koji dopiru iz šuma na havajskom ostrvu Kauaj se menjaju. Pre trideset godina, Dejvid Kun je svakog jutra slušao horsko pevanje ptica i tada je bez većih poteškoća po zvuku mogao da prepozna svaku od mnoštva različitih vrsta ptica koje su živele na Havajima. Međutim, Kun primećuje da su šume danas neuporedivo tiše i da ptice pevaju maltene iste pesme, pa ih je zato teže i raspoznavati po cvrkutu. Kunova zapažanja podstakla su nova istraživanja u čijem su fokusu tri vrste havajskih ptica pevačica: anianiau (Magumma parva), amakihi (Chlorodrepanis stejnegeri) i akeke (Loxops caeruleirostris).

Njegova hipoteza je potvrđena – ove tri vrste sada pevaju slične pesme, sa manje kompleksnim vokalnim signalima, a sve to zbog smanjenja njihove populacije i razlika među njima. Ovo istraživanje se posebno odnosi na zrele ptice koje bi trebalo da prenose „repertoar“ pesama na potomstvo. Ako mlade ptice ne čuju te pesme, neće ih ni znati, što predstavlja problem kada dođe vreme za pronalazak partnera i reprodukciju.

„Prvi put je zabeležen ovakav tip ponašanja među ugroženim pticama“, smatra Kristina Pakston, autorka rada objavljenog u časopisu Royal Society Open Science.

Ova istraživačica, koja je trenutno na postdoktorskim studijama na Odeljenju za biologiju Univerziteta Havaji, ističe da je problem mnogo ozbiljniji od samog nestanka lepih pesama. Ona ističe da pevanje ptica igra važnu ulogu u privlačenju i odabiru partnera, u komunikaciji o hrani i pravovremenom upozoravanju na opasnost od grabljivica, kao i u odluci o mestu gde će se ptice ugnezditi. Stoga, kada pesma utihne, slabi i sposobnost ptičje populacije da se razmnožava, a samim tim i opstane.

Pakston je na jednom mestu sakupila zvučne zapise iz poslednjih 40 godina, uključujući one iz fono-arhive Makaulaj u okviru Laboratorije za ornitologiju Kornel, zatim snimke koje je zabeležio pomenuti Dejvid Kun, ali i zvučne zapise koje je lično snimila. Cilj joj je bio da analizira promene zvuka koji su kroz vreme proizvodile havajske ptice pevačice. Na primer, zanimalo ju je koliko su ti zvuci trajali, koliko je bilo repetitivnih „slogova“, kao i promena frekvencije i intonacije.

Raznovrsnost i složenost pesama u značajnoj meri su se smanjili u poslednjih dvadeset godina. Ne samo da su sve tri ispitivane vrste počele da pevaju iste pesme, već one sada sadrže i manje „slogova“, uz ređu promenu frekvencije i intonacije.

Šest od sedam populacija ptica koje potiču iz kauajskih šuma je u strmoglavom padu. Podaci koji su prikupljani tokom poslednje dve decenije otkrivaju detaljnije kako se njihova brojnost smanjuje – sada ima 57 procenata manje ptica anianiau, 91 procenat manje pripadnika vrste amakihi i čak 98 odsto manje ptica akeke – a reč je samo o podacima o periodu između 2000. i 2012. godine. Ptice su sada zbijene u malim šumovitim područjima, a akeke i anianiau mogu se pronaći isključivo u udaljenim predelima Alakajske visoravni, koja se proteže od centralnog ka severozapadnom delu ostrva.

Gubici su povezani sa mnogobrojnim faktorima. Neki od tih činilaca su klimatske promene, invazivne biljke, novopridošle životinje, poput „uvezenih“ vrsta ptica. Te ptice, koje su na Havajima naseljene još početkom 20. veka, trebalo je da zamene ugrožene domaće vrste, ali se na ovaj način samo ubrzao proces njihovog nestanka.

„Zbog naglog smanjenja broja ptica, ljudi su odlučili da dovedu svoje omiljene ptice iz Evrope i sa drugih mesta, kako bi ponovo mogli da slušaju jutarnji hor“, objašnjava Pakston.

Pored novih pesama, sa novim pticama stigla je i ptičja malarija. Jednom kada su komarci slučajno uneseni, malarija je pokosila autohtone vrste, koje nisu razvile imunitet kakav su imale ptice iz ostalih delova sveta. Njihova jedina odbrana bio je beg u dubine šuma, na veće nadmorske visine, jer komarcima ne pogoduje niža temperatura. Međutim, zahvaljujući globalnom zagrevanju, u međuvremenu su se komarci i razne bolesti takođe proširili na veće nadmorske visine, pa havajskim pticama ni ovaj način borbe više nije od pomoći.

Još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja je činjenica da se zajedno sa nestankom populacija gubi i biološka raznovrsnost – tačnije, različita naučena ponašanja karakteristična za pojedinačne vrste.

„Gubitak raznolikosti može uticati na šanse za preživljavanje vrsta, što je posebno važno u slučaju klimatskih promena“, kaže Adolfo Kordero-Rivera, profesor ekologije sa univerziteta u španskom gradu Vigo, koji je skovao termin etodiverzitet (ethodivrsity) u životinjskom svetu, kako bi opisao različitost ponašanja koja se prenose kulturološki, genetički ili koja se uče pojedinačno.

U ovom trenutku, opstanak domaćih vrsta ptica na Havajima zavisi od različitih programa za njihovo očuvanje. Međutim, učenje kako da se ponašaju – koje pesme da pevaju i kako da dolaze do hrane – još nije deo većine postojećih programa.

Promene su moguće i uveliko se raspravlja o tome kako bi pticama u zatočeništvu mogao da se olakša povratak u prirodno okruženje.

U Centru za zaštitu ptica u San Dijegu, gde se uzgajaju neke od pomenutih vrsta, stručnjaci koriste zvuke snimljene na ostrvu Kauaj, kao deo pripreme za povratak ptica u stanište. U jednom drugom slučaju, odrasle ptice se upotrebljavaju za „trening“ mlađih ptica pre no što budu puštene u prirodu. Na taj način ptići imaju roditeljsku negu, umesto uobičajenog uzgoja vođenog pretežno ljudskom rukom.

Velike su koristi ovakvog načina „socijalizacije“ ptica, jer u ovom ključnom periodu za njihov razvoj oni čuju i vide svog staratelja, što im olakšava učenje i uspostavljanje veze između zvuka i ponašanja.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.