Svi mislimo da znamo kako novac utiče na sreću: Stručnjak kaže drugačije

Ipak, Den Burnet, neurobiolog i autor tekstova za Science Focus, ističe da je stvar novca i sreće daleko složenija.

U članku za ovaj britanski naučni portal, Burnet objašnjava šta je zaista važno kada govorimo o vezi između finansija i emocionalnog blagostanja.

„Novac vam ne može kupiti sreću direktno“, kaže Burnet, „ali može kupiti sigurnost i stabilnost, a one nas čine mnogo spremnijima da budemo srećni.“

Šta nas zaista čini srećnima?

Na najosnovnijem nivou, ono što nas čini srećnima – ili barem pokreće osećaj zadovoljstva u našem mozgu – jesu stvari koje zadovoljavaju naše osnovne biološke potrebe.

Jednostavno rečeno, ljudima su za opstanak potrebni hrana, voda, vazduh, san i osećaj sigurnosti. Mozak prepoznaje ove potrebe kao „biološki važne“, pa njihovo zadovoljenje izaziva osećaj nagrade.

Zbog sposobnosti mozga da razmišlja apstraktno i povezuje pojmove, lako shvatamo da novac znači lakši pristup hrani, vodi ili krovu nad glavom. Upravo zato novac može da deluje motivišuće i nagrađujuće – što je potvrdilo i istraživanje organizacije Wellcome Trust iz 2007. godine.

Ipak, to ne znači da „više novca“ automatski znači i „više sreće“. Iako ga mozak prepoznaje kao važan resurs, postoji granica do koje i takve stvari mogu da nas usreće. Nakon te tačke, dodatni novac više ne donosi isti nivo zadovoljstva.

Na primer, jedenje pričinjava zadovoljstvo – ali samo do određene granice. Kada se zasitimo, dodatna hrana prestaje da prija i počinje da stvara nelagodu. Isto važi i za piće. Čak i stvari poput sigurnosti i zaklona mogu otići predaleko: ako oko sebe podignemo previše barijera, osećaj komfora lako se pretvara u izolaciju.

Postoji i fenomen habituacije – način na koji se naš mozak navikava na stvari koje se ponavljaju i postaju predvidive, pa prestaje snažno da reaguje na njih. Istraživanje koje je 2011. sprovela dr Rut Krebs sa Univerziteta u Gentu pokazuje da su upravo novine – ono što je neočekivano i iznenađujuće – često mnogo nagrađujuće od poznatog i rutinskog.

Slično se dešava i sa novcem. Redovna plata pruža osećaj sigurnosti, ali neočekivani dobitak, čak i ako je manji, često donosi više radosti.

Kada nam je novac zaista potreban za opstanak, njegovo sticanje donosi snažan osećaj zadovoljstva. Međutim, kada pređemo taj prag i postanemo „finansijski sigurni“, novac i dalje može da bude prijatan, ali njegova moć da nas usreći značajno slabi, pokazalo je istraživanje Univerziteta u San Francisku.

Sa druge strane, iskustva i psihološki podsticaji – poput putovanja, građenja odnosa ili pomaganja drugima – imaju znatno veći potencijal da nas usreće.

Istina je da je u savremenom svetu novac često potreban da bi se takva iskustva ostvarila, ali to samo potvrđuje da je njegova veza sa srećom indirektna – on je sredstvo, a ne cilj sam po sebi.

Ipak, kada se pređe određeni nivo finansijske stabilnosti, dodatni prihodi više ne donose proporcionalno više sreće.

Postoji li granica novca koja nas čini srećnima?

Ideja da postoji tačka preokreta – nivo prihoda posle kog dodatni novac više ne povećava sreću – ima velike implikacije, posebno danas.

U vremenu stagnacije plata, rasta cena i sve češćih eksperimenata sa univerzalnim osnovnim prihodom, pitanje koliko je novca zapravo potrebno za sreću postaje sve važnije.

Nažalost, ne postoji jednostavan odgovor – bar ne onaj koji važi za sve. Faktori koji određuju koliko je novca „dovoljno“ za osećaj sigurnosti i zadovoljstva veoma su subjektivni i značajno variraju od osobe do osobe.

Neki veruju da bi im relativno skroman iznos bio dovoljan za srećan život, dok drugi sumnjaju da bi ikada mogli da imaju osećaj da im je „dosta“.

Istraživanja Univerziteta u Batu pokazuju da su ove razlike još izraženije kada se porede ljudi iz različitih kultura, što sugeriše da je veza između novca i sreće podjednako naučena koliko i urođena.

Čak i unutar iste, kapitalističke kulture, osećaj finansijske sigurnosti može drastično da varira. Zanimljivo je da ljudi sa mnogo novca ponekad mogu biti manje srećni od onih sa znatno manje – delom i zato što često imaju više razloga za brigu.

Stručnjak napominje i da previše novca može da izazove stres.

 Može li previše novca da nas učini nesrećnima?

Ovo uvodi još jedan važan faktor – novac može da nas učini nesrećnima, ili da smanji osećaj sreće na druge načine. Istraživanja su pokazala da kada smo plaćeni za nešto što inače volimo da radimo, možemo izgubiti motivaciju za to, što zapravo umanjuje potencijalno zadovoljstvo. To objašnjava zašto mnogi oklevaju da svoj hobi pretvore u posao ili kasnije zbog toga žale.

Osim toga, u savremenom svetu novac nije statičan. Ako imamo više nego što nam je zaista potrebno, ne čuvamo ga u vidu gomile zlatnika u sobi poput nekakvih modernih zmajeva. Novac je „fluidan“, često neopipljiv, i uglavnom završava u investicijama, akcijama, nekretninama, štednim računima i sličnim oblicima.

Svi ti oblici zavise od političkih i ekonomskih kretanja, što znači da osoba koja poseduje novac zapravo ima manje kontrole nad njim i manju sigurnost nego što bi imala da ga drži u nekoj opipljivoj formi. A upravo su gubitak kontrole i neizvesnost dva pouzdana izvora stresa i nezadovoljstva za ljudski mozak.

Na kraju, umesto da kažemo „novac ne može kupiti sreću“, možda je preciznije reći da „novac može kupiti sigurnost i stabilnost“, a upravo te stvari olakšavaju da budemo srećni.

Ipak, ne postoji jednostavna, direktna veza između novca i sreće – njihov odnos u velikoj meri zavisi od toga ko smo i kako smo odrastali.

Ukratko, novac nije jednako sreći, ali može da bude njena osnova – sve zavisi od toga kako ga koristimo i koliko nam je zaista potrebno.