Od revolucionarne do zastarele tehnologije: Prvi SMS poslat pre tačno 30 godina

Prvi SMS u istoriji, koji je operater Vodafona preneo 3. decembra 1992. godine, primio je Ričard Džarvis, radnik te kompanije, a sastojao se od 15 znakova – „Srećan Božić”. Poruku mu je poslao kolega Nil Papvort na božićnoj zabavi.

SMS je napravio revoluciju u komunikaciji svojom jednostavnošću.

„To je tehnologija evropskog porekla“, podsetio je za AFP Mark-Antoan Dupuis, sin francuskog inženjera Filipa Dupuisa, koji se smatra jednim od pronalazača GSM-a, 2G mobilne mreže koja je omogućila uspon SMS-a krajem 1990-ih.

Ograničeni na 160 karaktera, zbog čega su korisnici razvili poseban i ponekad kriptičan jezik poput smajlija od znakova interpunkcije, SMS poruke se danas razmenjuju u neograničenom broju, obogaćene fotografijama, video porukama i drugim multimedijalnim sadržajem.

Ali tada je u Francuskoj „jedan SMS koštao jedan franak“, rekao je Žan-Mišel Huet, stručnjak za telekomunikacije u konsultantskoj kompaniji BearingPoint.

„Kao da svaki tvit danas košta 15 evrocenti“.

Iako su bile veoma popularne početkom 2010-ih, posebno za novogodišnje čestitke, upotreba SMS poruka je u stalnom opadanju.

Samo u Velikoj Britaniji, broj poslatih SMS poruka smanjio se četiri puta u poslednjih deset godina, prema Ofcomu, britanskom regulatoru za telekomunikacije.

Uspon razmene poruka preko Interneta

Glavni razlog za to je porast društvenih mreža (Facebook, Snapchat, Instagram) i posebno aplikacija za razmenu poruka kao što su VhatsApp, Messenger, iMessage, Viber i Telegram, koje izbegavaju roming korišćenjem interneta, a pored toga su osvojile mlade generacije sa inovacijama kao što je kreiranje grupa za ćaskanje i potvrđivanje da je poruka pročitana.

U Aziji, s druge strane, aplikacije VeChat (Kina), Line (Japan) i KakaoTalk (Južna Koreja) su veoma popularne.

U starosnoj grupi od 16 do 24 godine upotreba ovih aplikacija porasla je za godinu dana za 53,73 odsto, dok je upotreba SMS poruka opala za 29 odsto, pokazalo je istraživanje Evropskog regulatora za elektronske komunikacije (BEREC) objavljeno u 2021.

Međutim, SMS još nije poražen u nekim delovima sveta, poput Nigerije, najmnogoljudnije zemlje u Africi.

U 2021. tamo je poslato skoro 10 milijardi tekstualnih poruka, 15 odsto više nego godinu dana ranije, prema izveštaju nigerijske komisije za komunikacije.

Iako velika većina Nigerijaca poseduje mobilni telefon, prošle godine je 44 odsto njih imalo pristup internetu. A cena jedne SMS poruke bila je 0,008 evra, dok internet košta oko 1 evro za 2 GB. SMS je stoga isplativ u zemlji u kojoj skoro svaki drugi stanovnik živi sa manje od dva američka dolara dnevno.

Alat za verifikaciju identiteta

SMS za pristalice ostaje od suštinskog značaja kao „alatka za verifikaciju identiteta i bezbednosti“, od pristupa bankovnom računu na mreži do potvrde prijema poštanskog paketa i slanja rezultata testa na COVID-19.

„SMS poruke su jedan od dva moguća obavezna kanala za upozoravanje stanovništva“ o prirodnim katastrofama, industrijskim nesrećama, zdravstvenim krizama i terorizmu, istakao je Mark-Antoan Dupuis, poput francuske službe FR-Alert.

Još jedan dokaz vitalnosti SMS-a je eksplozija promotivnih poruka i poruka o izvršenju transakcije, koja bi 2023. godine trebalo da ostvari više od 50 milijardi američkih dolara prihoda širom sveta, prema procenama konsultantske kuće Juniper Research.

A SMS poruke koje se odnose na plaćanja, poznate javnosti kroz televizijske igre ili dobrotvorne događaje, „takođe imaju potencijal da se razviju kao digitalni kanal za mobilna plaćanja u zemljama u razvoju, posebno u Africi“, rekao je Žan-Mišel Huet.