Topljenje permafrosta - tačka sa koje nema povratka 1Foto: Pixabay/FlorenceD-pix

Jedan od najvećih neprijatelja klimatskog sistema među gasovima, ugljenik, ne predstavlja opasnost samo kada se oslobađa u industrijskim, privrednim i drugim neposrednim ljudskim aktivnostima.

Uz čovekovu asistenciju može se osloboditi i iz prirodnih izvora i to u ogromnim količinama što bi dovelo do dostizanja „tačke preokreta”, odnosno do promene posle koje nema povratka na staro. Iz ovakvih tačaka se ne može vratiti čak ni kada se ukloni uzočnik promene, a jedna od njih je topljenje permafrosta, piše Jovana Nikolić za portal Klima101.rs.

O gasovima sa efektom staklene bašte zarobljenim u permafrostu se često govori kao o kllimatskoj bombi koja otkucava, zato hajde da malo istražimo o čemu se tu radi i da li je ovakav nadimak opravdan.

Šta je permafrost?

Doslovan prevod ove reči engleskog porekla je „trajni mraz”, a njom se definiše zamrznuto tlo koje se na temperaturi ispod nule nalazi najmanje dve godine bez prekida. Sa druge strane, ovakvo stanje može trajati znatno duže pa i nekoliko hiljada godina.

Permafrost je pre svega karakterističan za delove kopna oko Severnog pola, posebno za Sibir, Aljasku i severnu Kanadu, ali ga ima i na područjima izuzetno velike nadmorske visine kao što je Tibet. Procenjuje se da se čak jedna četvrtina kopnene površine na severnoj hemisferi nalazi pod permafrostom.

Debljina permafrosta nije svuda ista. Ona može iznositi manje od jednog metra, ali može ići i do nekoliko kilometara. Uglavnom se sastoji od više slojeva, a površinski koji se, preciznije govoreći, nalazi iznad samog permafrosta, naziva se i „aktivni sloj”. Za njega je karakteristično da se svakog leta otapa, a zatim zimi ponovo zamrzne.

Šta se u njemu krije?

Zaleđeni delovi zemlje, peska i kamenja ponašaju se kao zamrzivač koji čuva brojne ostatke biljaka i životinja zaleđenim ne dozvoljavajući im da se raspadnu i više hiljada godina. Tako je na primer krajem februara objavljeno je da je u Sibiru u permafrostu pronađena ptica stara 46.000 godina koja zahvaljujući zaleđenom tlu izgleda kao da je tek uginula.

Ovaj primer najbolje ilustruje u kakvom stanju se nalazi veliki broj ostataka razčičitih organizama koji su se u permafrostu taložili vekovima, pa čak i milenijumima, što znači da su u njemu zamrznute i velike količine organske materije.

Zašto je bitno sprečiti proces odmrzavanja?

Kako globalna temperatura raste, permafrost je već počeo postepeno da se topi, ali u budućnosti bi topljenje moglo da primi veće razmere. Na sreću stvari su još uvek u našim rukama i ako se brzina zagrevanja smanji u narednim godinama, topljenje permafrosta će se takođe usporiti.

Važno je da u ovome budemo uspešni pošto kada bi nestalo ovog zaštitnog sloja, za koji se metaforično može reći da ima ulogu zamrzivača, velike količine organske materije bi se našle u sasvim drugačijim uslovima i otkravljeni organizmi bi počeli da se raspadaju. Ovi procesi bi oslobodili ispuštanja velike količine metana i još opasnijeg ugljenika u atmosferu.

Topljenje permafrosta - tačka sa koje nema povratka 2
Foto: Pixabay/Arcaion

Prema nekim procenama, količina ugljenika koji se trenutno nalazi u smrznutom tlu meri se milijardama tona i duplo je veća od njegove količine u atmosferi, a tri puta veća od one koju su ljudi od početka industrijalizacije oslobodili.

Topljenje permafrosta bi znatno izmenilo sliku naše atmosfere, a ugljenik koji bi se oslobodio u njoj bi i ostao. Trenutno je teško zamisliti da bi se situacija mogla kasnije popraviti, pa je zato razumnije sprečiti ovaj scenario.

Osim toga, treba imati u vidu da temperatura na Arktiku raste duplo brže od globalnog proseka i da se permafrost na mnogim lokacijama već topi.

Druge posledice

Razgrađivanje organizama je sasvim jasan znak da su se pojavili mikrobi odgovorni za ove procese, a odmrzavanje permafrosta mogu se osloboditi i drevni mikroorganizmi i izazvati zdravstvene probleme kod ljudi i životinja. Osim toga, naselja na krajenjem severu mogla bi da pretrpe štetu od odmrzavanja tla na kome su podignuta.

Čak i da se tlo ne odmrzne u potpunosti, već da se samo otopi led koji čini oko 80 odsto permafrosta, došlo bi do urušavanja zemljišta i javile bi se vodene površine nalik na mala jezera ispunjena otopljenim ledom, a ovi novi vlažni uslovi doveli bi do dodatnog oslobađanja metana. Sa druge strane, za oslobađanje ugljen-dioksida su potrebni nešto suvlji uslovi.

Klimatska bomba ili ne?

Iako možemo zaključiti da se iz permafrosta ne mogu odjednom osloboditi ogromne količine ugljenika koje će u jako kratkom periodu promeniti stanje na našoj planeti, ukupan potencijal za zagrevanje koji leži ispod trajnog leda jeste nešto o čemu moramo voditi računa.

Detaljne procene distribucije leda u budućnosti i najugroženijih oblasti po pitanju topljenja permafrosta istraživačima tek predstoje, tek nakon što sva istraživanja budu urađena znaćemo kako najbolje da sprečimo dostizanje ove tačke perokreta.

Osim toga, važno je izračunati i koliko bi ugljenika mogle da preuzmu biljke koje mogu da rastu u toplijim uslovima na Arktiku. Još uvek nije poznato koliko bi ugljenika biljke iskoristile i da li je to dovoljno da se uspostavi ravnoteža.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

11 reagovanja na “Topljenje permafrosta – tačka sa koje nema povratka”

  1. Autorka je izgleda bežala sa časova hemije: „Ovi procesi bi oslobodili ispuštanja velike količine metana i još opasnijeg ugljenika u atmosferu.“

    • Nije care, nego ti ne znas geologiju. Verovao ili ne, i na danas zamrznutom tlu su nekada ziveli neki organizmi koji su ostali zarobljeni tu nakon smrzavanja. Cinjenica je da svi organizmi ispustaju metan i ugljenik narocito priraspadanju, ma koliko da su sitni. Neka ih je na milijarde po svim tim odmrznutim podrucijima, to je dovoljno velika kolicina gasova. Drugo zemlja sama po sebi ima u sebi dosta metana, bez obzira na vrstu tla. Obrazuj se malo pre nego sto krenes da saljes komentare.

      • Ooo, Milojice!
        Najveca kolicina CO2 se nalazi u okeanima, a u vecitim snegu i ledu, te permafrostu, se ne nalaze ni priblizne kolicine.
        Sto se tice metana, njegova uloga u absorbovanju suncevog zracenja je minimalna, – skoro nepostojeca!
        Najznacajniji gas u zagrevanju je VODENA PARA – a bas da vidim kako ce zeleni aktivisti, kvazinaucnici i ostali prevaranti da se izbore sa vodom. Mozda da i nju ukinu, kao sto nameravaju da ukinu CO2?

      • Pa i Vi baš niste bili na časovima hemije. Metan je CH4, dakle sadrži jedan atom „još opasnijeg“ ugljenika i 4 vodonika u sebi….

    • Ugljenik cini neverovatno, ogromnih, enormnih…0,04% atmosfere. Ne 4, ne
      0,4 nego 0,04%. O cemu prica ova zena. Kakav permafrost i budalastine.
      Toliko je manipulacija sa tim ugljenikom i navodnim zagrevanjem.

      • U permafrostu se nalaze ostaci biljaka i zivotinja koji u sebi sadrze ugljenik zato sto su se smrzli pre nego su stigli da se raspadnu. Ne znam tacno koliko je procenjeno da je u permafrostu zarobljeno ugljenika, ali mislim bar oko 1000 milijardi tona, sto je bar dvostruko vise nego sto ga sada ima u atmosferi. Kako se permafrost topi, dolazi do raspadanja organske materije i tako se u atmosferu oslobadja velika kolicina ugljen-dioksida i metana, sto proizvodi efekat staklene baste. Dakle, „navodno zagrevanje“ je vrlo izvesno ako se ne zaustavi ovo topljenje, bez obzira na Vase zadrte stavove.

        • Ako NASA gresi, a ona tvrdi da smo vec od 2018god usli u globalno zahladjenje, ako Ruska Akademija Nauka gresi, koja tvrdi isto, a inace od 32 komp klimatska modela, jedino je taj jedan ruski ispao vise manje tacan, ako W.Happer, sa Prinstona, neko ko je ceo zivot posvetio proucavanju CO2, gresi, onda je i on naravno zadrt…a Greta i njoj slicni u pravu. Pre ce biti da se izmisljeno globalno zagrevanje koristi za besomucno podizanje kojekakvih taksi, samo pogledajte najnovije predloge za to u Nemackoj. I pitanje za Gretu – kako to se svet nije raspao tamo oko hiljadite god, kad su vikinzi gajili zelenis na Antarktiku, a dokazano jesu, i temperature bile nekoliko stepeni vise.

      • I da dodamo da od tih 0,04% atmosfere, koju cini CO2, covek stvara oko 5%.
        Koliko je 5% od 0,04%? Pa, negde oko 0,002%!!
        Naravno, po toj logici, onda i kada krava podrigne je dovoljno da se celi svet srusi.
        Da li ‘klimatski geniji’ imaju ikakvu predstavu o naucnim cinjenicama? Mozda, ali onda imaju i krajnje mracne pobude! A, sto se tice medija – oni su saucesnici u ovoj organizovanoj prevari javnosti!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.