Uganda: U poseti porodici Oruzogo 1Foto: Branko Vasiljević

Najlepši pejzaži Ugande su u njenom zapadnom delu, u kome se nalaze brojni nacionalni parkovi. Nad jednim od najvećih, nazvanom po kraljici Elizabeti, na obalama Džordžovog i Edvardovog jezera, nadnosi se moćni planinski lanac Ruvenzori, s najvišim vrhovima Afrike, koji izranjaju iz magličastog odsjaja tropskog sunca.

Oblast nacionalnih parkova proteže se do krajnjeg juga Ugande, do tromeđe sa Kongom i Ruandom.

Najbliži tromeđi je gradić Kisoro, okružen ugašenim vulkanskim vrhovima, planinskim jezerima Bunjonji i Mutanda, planinskim lancem Virunga, koji se spušta odEdvardovog jezera do jezera Kivu, ostacima tropskih šuma i obrađenim brdima.

Na centralnom trgu gradića nalazi se spomenik, natprirodna figura gorile. Kisoro je grad iz koga se može krenuti u posetu porodicama planinskih gorila. Staništa ovih gorila, najmalobrojnije vrste hominida – ima ih ukupno nešto preko hiljadu – nalaze se upravo u tropskim šumama tromeđe, na obroncima Virunge u sve tri zemlje, a sa ugandske strane i u prašumi Bvindi.

Moje odredište bilo je Bvindi neprohodni nacionalni park u najvišem delu prašume, iz koje su se dizali pramenovi magle posle prepodnevne kiše. Seoce Ruhiđi je jedno od mesta iz kojih se organizuju posete. Gorile žive u grupama, porodicama različite brojnosti, od pet do trideset članova, predvođenim najmoćnijim mužjakom, koji sa godinama dobija karakterističnu sedu dlaku na leđima („silverbek“).

U okolini Ruhiđe obitavaju, menjajući stanište u potrazi za hranom, tri porodice gorila, naviknute na posetu ljudi dok obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti, koje se uglavnom svode na konzumiranje lišća i plodova – odrasli gorila može pojesti i do 20 kilograma hrane dnevno. Poseta porodicama gorila je strogo regulisana, o čemu vas vodiči upoznaju pre nego što zakoračite u prašumu. Gorilama ne sme prilaziti bliže od sedam metara, pošto su zbog visoke genetske sličnosti sa ljudima podložni istim bolestima.. U posetu porodici Oruzogo krenuli su i vodičkinja, nosač i čuvar sa kalašnjikovim.

Poseta je iziskivala hod po strmom i klizavom terenu, isprepletanom srušenim stablima, visokom travom i povijušama. Krošnje visokog drveća stvarale su polumrak. Nema označene staze i lako se može skliznuti desetak metara. Pridržavao sam se dugim štapom, jer hvatanje za bodljikava stabla nije bilo prijatno. Traženje

Oruzogovih je trajalo nekoliko časova. Našli smo ih u svakodnevnom poslu – oni su čak i ime dobili po biljci kojom se hrane. Porodica ima sedamnaest članova: tri silverbeka od kojih se glavni zove Bakvate, dva odrasla mužjaka, pet odraslih ženki, tri mladića, dva tinejdžera i dvoje dece. Svi imaju lokalna imena. Tinejdžeri su se verali po drveću, a Bakvate je bio okrenut leđima, okružen ženkama koje su čuvale decu. Izgleda da je imao za gorilu maksimalnih dvesta kilograma.

Sve žene i deca su njegova; kada ga zbog starosti zameni mlađi silverbek, ovaj ubija mladunce, kako bi prisilio ženke da rađaju njegove potomke. Reprodukcija se ipak ne ograničava na okvir porodice, jer deo odraslih mužjaka i ženki odlazi u druge porodice. Poseta Oruzogovima trajala je jedan sat. Zadovoljstvo je bilo skupo, ali je vredelo.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.