To se dešava jer se energetska potreba organizma pri takvoj dijeti prisilno smanjuje i ne razgrađuju se masti, nego mišićna masa. Ko posle dijete počne ponovo „normalno“ da jede, lakše će dobiti masne naslage. Bolje je dugoročno promeniti ishranu i malim koracima menjati loše navike.

Saveti bečkog dijetologa su da odaberete nekalorična pića, to znači mineralnu ili česmovaču umesto soka od jabuke ili koka kole. Budite štedljivi sa namirnicama bogatim šećerom i mastima, bolje svesno uživati u manjim količinama. Uvedite više kretanja u svakodnevni život tako što ćete se penjati stepenicama umesto vožnje liftom ili izaći jednu stanicu ranije iz prevoza.

Stručnjaci su po pitanju hodanja saglasni – to je jedna od ključnih aktivnosti u održanju dobrog zdravlja, a ujedno se radi i o najjeftinijem načinu telesne aktivnosti. Jer, za šetnju je potrebna samo udobna obuća.

Već nakon 30 minuta hoda umerene brzine – ono što dobri fitnes treneri nazivaju kretanjem u zoni zdravlja – dolazi do značajnog poboljšanja u organizmu. Zona zdravlja je individualna, odnosi se na stepen umaranja i disanja, odnosno razmene koju imate pri kretanju. Ukoliko je intenzitet preslab, znači ispod nivoa koji vam dopuštaju životna dob, kondicija i opšte fizičko stanje, efekat poboljšanja se ne postiže. Ali, ako je intenzitet prejak, previše ste zadihani, i naprežete se preko mogućnosti, onda je moguć kontraefekat, odnosno da kretanje previše iznuri, umesto da ima isceljujuće dejstvo. Zato svako pojedinačno, u odnosu na svoju zdravstvenu, ali i životnu situaciju treba da odredi zonu zdravlja, zonu pozitivnog i laganog umaranja, kada se duboko diše, postiže aerobni efekat, kada kiseonik „pročišćava“ organizam, a celo telo je u pozitivnoj akciji koja omogućava da se pokrenu i „otkoče“. mišići. Naučiti da se uspostavi kretanje, hodanje, vežbanje, trčanje ili bilo koja fizička aktivnost u „zoni zdravlja“ je osnov zdravog života i zdravih navika. Jer, to je preduslov da fizička aktivnost prija i da donese oslobađajući, a ne iznurujući i dodatno opterećujući efekt.

Kad je reč o hodanju, brzom hodanju ili šetnji, najbolje je ako je ikako moguće da to bude u prirodi ili u nekoj ne mnogo prometnoj ulici, gde ima zelenila. Naravno kada se uđe u svakodnevni ritam kretanja u „zoni zdravlja“, vreme i intenzitet se mogu produžavati i pojačavati, u skladu sa „širenjem“ te zone.

Svakodnevno hodanje u trajanju od 30 minuta, prema lekarima štiti od stresa i pozitivno utiče na raspoloženje, ali i smanjuje rizik od bolesti srca i infarkta, poboljšava kvalitet sna i smanjuje rizik od visokog pritiska. U hodanju učestvuje skoro svih 206 kostiju koliko po anatomiji ima u našem telu, te većina od 600 mišića koliko ih ima mišićni sastav.