Važnost Golfske struje i posledice njenog usporavanja 1Foto: Pixabay/Pexels

Na klimu severozapadne Evrope utiče topljenje leda na Arktiku i Grenlandu koje usporava Atlantsku meridionalnu obrtnu cirkulaciju (AMOC) čiji deo je i Golfska struja.

U prošlosti usporavanje prenosa toplote od Kariba ka severu Evrope imalo je velike posledice na klimu ovih područja, a sličnom tematikom bavio se i popularni film iz 2004. godine Dan posle sutra.

Naučnike je ova vest ipak vrlo zabrinula pošto ukazuje na veliku osetljivost klime naše planete i mogućnost da se u relativno kratkom periodu u potpunosti poremeti jedan od najvažnijih činilaca klimatskog sistema.

Okeani igraju izuzetno važnu ulogu u klimatskom sistemu Zemlje. Oni između ostalog, predstavljaju ogroman rezervoar toplote, koja se prenosi ka polovima okeanskim strujama.

Toplota transportovana okeanskim strujama veoma bitno utiče na lokalne klimatske uslove, pa je tako srednja temperatura u Norveškoj za 5 do 10 ℃ viša u odnosu na oblasti na Grenlandu i Aljasci, koje se nalaze na istoj geografskoj širini.

Najveći uticaj na to ima Golfska struja, koja se kreće duž istočne obale Sjedinjenih Država, preko severa Atlantskog okeana, pa sve do severozapadne Evrope.

Do primetnog usporavanja velike okeanske struje došlo je zbog globalnog zagrevanja, u koje spada i Golfska struja, koja je odgovorna za planetarni transfer toplote, piše Tamara Radovanović za portal Klima101.rs.

Golfska struja prenosi toplu površinsku vodu iz Meksičkog zaliva prema severnom Atlantiku, gde se voda hladi i postaje slanija, te severno od Islanda tone ka dnu okeana, što za posledicu ima povlačenje površinske tople vode iz Kariba. Voda koja potone u severnim geografskim širinama zatim se na većim dubinama vraća ka tropima, kao hladna morska struja.

Niz naučnih studija pokazao je da, ne samo da je usporavanje moguće, već da se relativno može očekivati da se upravo to i desi. Naime, poslednja merenja ukazuju da je cirkulacija Atlantskog okeana (koja održava Golfsku struju) na najslabijem nivou u poslednjih hiljadu godina, što može izazvati da se klima ovog dela sveta potpuno izmeni.

Gotovo svuda na svetu prosečne temperature rastu – osim na jugoistoku Grenlanda, gde je veliki deo severnog Atlantika poslednjih godina postao hladniji u odnosu na prosečne vrednosti iz prošlosti.

Trenutno vodeća teorija ukazuje na to da je severni krak Golfske struje poremećen topljenjem leda na Arktiku i Grenlandu i da ova struja više ne dolazi istom snagom u severni Atlantik, što za posledicu ima i narušavanje AMOC cirkulacije.

Zabrinutost naučnika potiče iz njihovog razumevanja različitih praistorijskih klimatskih zapisa. U prošlosti, veliko slabljenje ili čak zaustavljanje ovog dela Golfske struje pokrenulo je brze promene temperature i obrazaca padavina oko severnog Atlantika i šire.

Promena Golfske struje takođe bi mogla da ubrza rast nivoa mora duž delova atlantske obale Sjedinjenih Država, kao i da izazove pojavu jačih uragana, zbog povećanja temperature okeanske površine u ovoj oblasti, što bi predstavljalo direktnu posledicu zaustavljanja prenosa tople okeanske vode ka severu.

Zaustavljanje AMOC-a moglo bi da pogorša globalno zagrevanje. Okeani apsorbuju skoro jednu trećinu emisije ugljen-dioksida emitovanog ljudskim aktivnostima. Stalno mešanje i cirkulacija okeanske vode je presudna za okeansku apsorpciju jednog dela ovih gasova.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.