Vidkun Kvisling - čovek čije je prezime postalo sinonim za izdajnika 1Foto: Screenshot/Youtube/Biographics

Vidkun Kvisling, koji je tokom nemačke okupacije Norveške bio šef marionetske vlade, po završetku Drugog svetskog rata je uhapšen i 10. septembra 1945. godine osuđen na kaznu streljanjem. Još pre njegovog pogubljenja imenica „kvisling“ počela je da se koristi kao sinonim za izdajnika koji je prodao svoju zemlju neprijatelju.

Vidkun Abraham Lauric Jonson Kvisling rođen je u gradu Firesdal u Norveškoj 18. jula 1887. godine.

Od dečačkih dana zanimale su ga religija, metafizika i matematika, ali roditelji su ga usmerili ka vojnoj karijeri.

Vojnu akademiju je završio sa najvišim ocenama ikada postignutim tamo, zbog čega je išao na prijem kod kralja.

Čin kapetana je dobio 1917. godine, a 1931. postao je major.

Diplomatska karijera

Služio je kao vojni ataše u Petrogradu, u Sovjetskom Savezu od 1918. do 1919. godine. Naredne dve godine bio je vojni ataše u Helsinkiju u Finskoj.

Dvadesetih godina prošlog veka Kvisling je bio angažovan u Ligi nacija, koja je osnovana posle Prvog svetskog rata radi rešavanja međunarodnih sporova i rešavanja socijalnih i ekonomskih problema kroz međunarodnu saradnju.

Služio je u Međunarodnom ruskom komitetu za pomoć u Ukrajini, tada delu Sovjetskog Saveza, gde je upoznao i oženio Mariju Pasek.

Kvisling je naučio tečno da govori ruski jezik, a kasnije je napisao nekoliko knjiga o Sovjetskom savezu. Istovremeno je radio na pomoći balkanskim izbeglicama, a bio je i delegat jermenske komisije Lige nacija.

Pomagao jw Fridtjofu Nansenu u humanitarnim misijama u SSSR-u i Jermeniji od 1922. do 1925. godine. Nansen je bio poznati istraživač, zoolog i diplomata koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 1922. godine i predstavljao Norvešku u Komitetu za razoružanje Lige nacija 1927. godine.

Vidkun Kvisling - čovek čije je prezime postalo sinonim za izdajnika 2

Svoj rani uspeh Kvisling je delimično dugovao prijateljstvu sa Nansenom.

Služio je kao diplomata u Moskvi, a od 1931. do 1933. godine bio je ministar odbrane u vladi Norveške.

Osnivanje partije i sastanci sa Hitlerom

Kvisling se plašio da norveški radnički lideri planiraju revoluciju.

Zemljoradničku stranku je napustio 1932. godine kako bi osnovao sopstvenu partiju pod nazivom Partija nacionalnog jedinstva koju su, kao politički srodnu stranku, pomagali nemački nacisti.

Ova ekstremno desničarska stranka želela je da ukine komunizam i sindikate, ali nije bila popularna među glasačima.

Na izborima 1933. godine dobili su samo 28.000 glasova, a 1936. broj osvojenih glasova je pao na 14.000, da bi se tri godine kasnije stranka ugasila.

Kvisling se sprijateljio sa Alfredom Rosenbergom, nacističkim ideologom i prisustvovao je nacističkim sastancima koji su organizovani van Norveške.

Istoričari se ne slažu u potpunosti oko uloge koju je Kvisling odigrao tokom invazije Nemaca na Norvešku – neki smatraju da je on dao ideju Hitleru, dok drugi tvrde da je Hitler tu ideju imao sve vreme.

Ipak, oko jednog se slažu, tokom posete Berlinu u decembru 1939. godine, Kvisling je razgovarao sa Hitlerom o tome koliko bi bilo dragoceno da Nemačka okupira Norvešku.

Pojedini istoričari veruju da je, pošto je Kvisling bio u Berlinu samo četiri dana pre invazije na Norvešku, on morao biti direktno umešan u tu akciju.

Nesuđeni „norveški firer“

Nemačka okupacija Norveške i Danske započela je 9. aprila 1940. godine.

Nacisti su ubrzo zabranili sve političke stranke, osim Kvislingove Partije nacionalnog jedinstva koja je ponovo osnovana.

Uložio je sve svoje napore kako bi ga Hitler proglasio firerom Norveške, ali Nemci ga zapravo nisu doživljavali kao vođu.

Kvisling se krajem avgusta 1940. godine ponudio za premijersko mesto, ali Nemci nisu mogli da se dogovore da li će ga podržati ili ne.

Norveški narod se opirao ne samo Nemcima, već i Kvislingu i njegovoj vladi.

Za nekoliko dana ljudi su ga počeli nazivati izdajnikom i gnušali se njegovog imena, a njegovi govori nisu bili prihvaćeni.

Postao je glavna tema norveškog humora – samo nekoliko dana nakon što je Kvisling došao na vlast, ljudi su pričali vic: „Jeste li čuli najnovije vesti? Kvisling je preuzeo tramvajske šine, zato što je to jedini način na koji može da skupi petlju.“

Međutim, represija se pogoršavala, a jevrejsko stanovništvo je prva grupa koja je stradala.

U oktobru 1940. godine Jevrejima je zabranjeno da zauzimaju akademske položaje. Norveške lokalne zajednice su bile prinuđene da prave liste „čistih Jevreja“, a nemačke trupe su 21. aprila 1941. godine oskrnavile sinagogu u Trondhajmu, jednu od samo dve u Norveškoj, da bi je koristile kao rezidenciju nemačkih trupa.

https://www.youtube.com/watch?v=VAZvf33F440

Nemci su postavili Kvislinga za premijera 1. februara 1942. godine, a u junu je njegova vlada prinudno registrovala sve Jevreje. Četiri meseca kasnije, oduzeta je sva jevrejska imovina.

Jevreji stariji od 16 godina su 25. oktobra 1942. godine poslati u Aušvic, nemački koncentracioni logor u Poljskoj, a Jevrejske žene i deca su 25. novembra poslati istim putem. Od 770 deportovanih ljudi, 740 je ubijeno u logorima za istrebljenje, dok se vratilo samo njih 12.

Iste godine donet je dekret po kome je bio zabranjen bilo kakav govor usmeren protiv Kvislingove partije, pa čak i reči izgovorene ili napisane u privatnosti, a kazna je bila streljanje.

Nemački vojnici su bili podstaknuti da stvaraju nemačku decu, ali sa ženama iz Norveške. U pojedinim dokumentima bilo je istaknuto da je ovo veoma poželjno, a da je nebitno da li su deca začeta u braku ili van njega.

Kvisling je takođe koristio terorističke metode da bi se obračunao sa onima koji su odani kralju.

Suđenje čoveku koji je prodao svoju zemlju Trećem rajhu

Kada je Hitler počinio samoubistvo 30. aprila 1945. godine, desetine hiljada nemačkih vojnika bilo je smešteno u Norveškoj. Vođa pokreta otpora prihvatio je njihovu kapitulaciju 8. maja.

Kvisling je uhapšen dan kasnije u svojoj kući u Oslu, koju je simbolično nazvao „Gimli“. U nordijskoj mitologiji, Gimli je mesto na kom se smatra da žive dostojni koji su preživeli Ragnarok – bitku bogova protiv zla nakon koje nastaje kraj sveta.

Vidkun Kvisling - čovek čije je prezime postalo sinonim za izdajnika 3
Foto: Screenshot/Youtube/Biographics

Ispred sudije je odveden zajedno sa drugim pripadnicima Partije nacionalnog jedinstva, a suđeno mu je za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i proneveru. Tokom suđenja ostao je veran svojim stavovima, a posebno onim usmerenim protiv Jevreja.

Proglašen je krivim za veleizdaju 10. septembra i osuđen na smrt.

Kvisling je streljan u Oslu 24. oktobra 1945. godine.

Još pre njegovog pogubljenja, imenica „kvisling“ počela je da se koristi kao sinonim za izdajnika koji je prodao svoju zemlju neprijatelju.

Vlasti Norveške planiraju da se kuća u kojoj je Kvisling živeo pretvori u muzej holokausta i centar za ljudska prava.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

12 reagovanja na “Vidkun Kvisling – čovek čije je prezime postalo sinonim za izdajnika”

  1. Norvežani su imali tog jednog izdajnika, ali smo ih mi Srbi tokom istorije imali čitavu gomilu! Pa i dan danas.A takvima se čak i dičimo.

    • Seselj bas i nije nikad bio za stranu okupaciju zemlje, niti je ikad rekao nesto protiv Jevreja, tako da ti komentar bas i nije na mestu

  2. Zanimljivo da je ekstremna desnica u Norveskoj tridesetih godina proslog veka lose prolazila na izborima. Tako glasa pismen narod koji ima svest o tome sta je drzava. U Srbiji je ekstremna desnica uvek najpopularnija opcija, prava neunistiva azdaja!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.