Foto: Pixabay/StockSnap

Čabarkapa dodaje da to u manjoj ili većoj meri utiče kako na kvalitet samog deteta, tako i na kvalitet njegovog užeg i šireg okruženja.

Jedan od najčešćih problema zbog kojeg roditelji dolaze sa decom jeste razvojna disfazija. 

“Ona predstavlja poremećaj sposobnosti da se razume, strukturira i izrazi misao kroz govor. Tada je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i kalendarski uzrast”, naglašava Čabarkapa.

Ona ističe da su kod dece predškolskog i školskog uzrasta najčešća dislalija (poremećaj artikulacije), mucanje i neki specifični školski problemi.

“Vremenski okvir rešavanja problema zavisi od deteta do deteta, vrste problema i uzrasta deteta. Volim da ističem da je jako važno odvesti dete logopedu što pre jer pravovremeno dijagnostikovanje problema i adekvatan logopedski tretman u velikoj meri skraćuju vreme i brže dovode do uspeha ili eventualnog poboljšanja”, upozorava Čabarkapa.

Foto: Logopedsko-edukativni Centar „ČABARKAPA“

Ona navodi da se “logoped pored primarnog fakultetskog obrazovanja dodatno obučava da u svom radu koristi aparate za stimulaciju auditivne percepcije i pažnje (posebno Ksafa-m i Behringer) kako bi se efektivnost uobičajenog logopedskog tretmana intenzivirala. Logoped se edukuje i za dodatne metode za rad, poput reedukacije psihomotorike, tretmana senzorne integracije, neurofidbek metode, metode digitalne manipulacije uz druge, različite metode za rad sa specifičnim poremećajima”.

Čabarkapa ističe i to da “ne smemo zanemariti da je tretman koji izvodi sam logoped osnova, a dodatne tehnike i metode su samo implementacija koja bi bila beznačajna bez jake osnove”.

Roditelji mogu biti od velike pomoći u rešavanju ovakvih problema kod dece, ali ima i onih koji su nemarni.

“U radu sam sretala roditelje sa raznim pristupom. Neki sebe krive za detetov problem, ima onih koji nesvesno podržavaju isti, ali ima i roditelja koji od trenutka kada se uhvate u koštac sa problemom postaju pravi heroji, istrajni u borbi sve u cilju napretka njihovog deteta”, objašnjava Čabarkapa.

Logopedi ne rade samo sa decom, već i sa odraslim ljudima.

“Logopedi rade i sa odraslim osobama različite patologije. Patologija obuhvata poremećaj artikulacije (netretiran na ranijem – dečijem uzrastu), ali i stečene govorno-jezičke poremećaje različite etiologije. To može biti mucanje, različite vrste afazija ili poremećaja glasa”, kaže Čabarkapa i dodaje da je „uspešnost individualna, ali je svakako moguća“.

Evropsko Udruženje logopeda je 2004. godine 6. mart proglasilo za Evropski dan logopeda. Razlog za to je bio nedovoljno pridavanje pažnje društva ovom problemu i pokušaj da se skrene pažnja ljudima na značaj logopedije kao profesije.

Povezani tekstovi