Zdrava hrana – ljubav prava

Rotkvice koje ne morate da perete, sveža zelena salata, mladi luk, paradajz koji nema ukus hemikalija i mnogo drugo voće, povrće i žitarice. Sve to nalazi se u bašti Miodraga Radivojevića, poljoprivrednika iz Barajeva, koji je proizvodnjom organske hrane počeo da se bavi pre šest godina na nagovor svoje supruge. „Moja supruga, inače rođena Beograđanka, kada je došla da živi ovde na selu sa mnom, kada je probala hranu koju sam već proizvodio, znači bez pesticida i veštačkih đubriva, za sebe, ona je došla na ideju da to proširimo i da radimo za ostale, za građane Beograda.“

Miodrag, inače poznatiji kao Laf, iskoristio je svoj nadimak i tako nazvao svoju organsku farmu na kojoj je uposlio čitavu porodicu. Pored njega, supruge Zorane i njihove dece, na gazdinstvu su angažovana još dva stalna i tri sezonska radnika. U planu je izgradnja staklenika koji će uz pomoć grejanja davati plodove čitave godine. Ovo proširenje posla planiraju da iskoriste kako bi pomogli onima koji su najugroženiji. „Jedna od ideja ove farme jeste da služi kao model socijalnog preduzeća“, otkriva nam Zorana, „ stoga planiramo da uposlimo neke specifične, ugrožene kategorije žena iz Barajeva. I da na taj način doprinesemo još jednom stubu održivog razvoja, sem ekološkog i ekonomskog, a to je socijalni razvoj.“

Rimer Lejn iz USAID-a ističe da je hrana u Srbiji kvalitetna, ali nije više dovoljno da je hrana organska, već je potrebno i podržati one koji je proizvode.

Od zemalja u okruženju Slovenija prednjači sa oko 30.000 hektara pod organskom proizvodnjom. Srbija prema nezvaničnim podacima ima oko 10.000, ali prema rečima Nade Mišković, predsednice nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju hrane, Serbia organika, situacija će se u narednom periodu promeniti i očekivanja su da će se broj proizvođača organske hrane povećati.

Od porodice sa početka ove priče saznali smo da subvencionisane kredite za koje su se prijavili nisu dobili. Zorana u šali voli da kaže da ako nemaju kredit u proleće, da im u drugom delu godine neće biti ni potreban.“Iskreno da vam kažem, mislim da ćemo imati veće šanse da dobijemo pomoć od EU nego od naše države. Naša država za sada nije uradila ni dovoljan broj strateških dokumenata da uopšte može da povuče fondove iz EU, ali jednom kada oni budu na raspolaganju, ja se iskreno nadam da će prioritet biti organska poljoprivreda.“

Zorana i Miodrag trenutno proizvode hranu koju prodaju na pijaci na Zelenom vencu i Kaleniću. Pored toga, stvorili su sistem dostave organske hrane na kućnu adresu, pa tako snabdevaju svežom hranom stotinak porodica. Sa izgradnjom staklenika, povećaće i svoju proizvodnju. Nadaju se da će jednog dana njihova bašta, zajedno sa Barajevom, postati velika bašta Beograda.