Da li neke osobe imaju prirodnu otpornost na koronu? 1Foto: Shutterstock

Naučnici pokušavaju da shvate zašto neki ljudi, uprkos tome što su bili izloženi virusu SARS-CoV-2 i zaraženi ukućanima, ipak nisu oboleli, odnosno nisu imali pozitivan test.

Da li su ovi ljudi dobili neku dobru kombinaciju gena u genetskoj lutriji, koja je postala prednost u uslovima COVID-19, ili su nekako stekli imunitet na COVID-19?

Naučnici takođe kažu da je moguće da ovi ljudi imaju specifično „imunološko pamćenje“, a to bi moglo da pomogne u stvaranju sledeće generacije boljih vakcina koje bolje i preciznije aktiviraju T-limfocite, ćelije koje uništavaju virus i obezbeđuju dugotrajnije zaštite.

U kući sa zaraženim

Mnogi ljudi, a možda čak i svako od nas, znaju neki anegdotski primer takvih ljudi čiji su ukućani bili zaraženi, ali uprkos bliskom kontaktu i vremenu provedenom sa zaraženim, nikada nisu bili pozitivni niti su se pojavili simptomi.

N.P. iz Sarajeva imao upravo takvo iskustvo. U martu 2021. njen 15-godišnji stariji sin je dobio simptome prehlade, a njegov prijatelj, sa kojim je bio u kontaktu, bio je pozitivan. Test pokazuje da je sin pozitivan na COVID-19.

„Isti dan kod muža se javljaju simptomi, umor, groznica i bol u mišićima. Petog dana od pojave simptoma i on je dobio pozitivan PCR nalaz“, kaže N.P. Nakon pozitivnog testa, bolesni ukućani se izdvajaju u posebne prostorije, međutim, N.P. ne može biti potpuno izolovan, jer mora da brine o zaraženim.

„Sporadično sam nosio masku. Sin prolazi sa blažim simptomima, ali kod muža se javljaju ozbiljniji simptomi koji traju, temperatura do 40. Mlađi sin i ja nismo imali nikakve simptome, pa se nismo ni testirali“, nastavlja NJ.P.

Otprilike tri nedelje nakon potvrđenog testa muža, urađen je test na antitela, ali su i IgG i IgM (IgM su antitela koja se prva razvijaju, ali ne traju dugo, dok se IgG razvijaju nešto kasnije i traju duže) su negativni. „Posle mesec dana i muž i ja pravimo spike antitela, on ima ogromna, ja ih nemam. Posle toga sam vakcinisan AZ vakcinom. Drugu dozu sam dobila krajem avgusta“, kaže ona.

Međutim, ovo nije kraj priče – mlađi sin počinje da pokazuje simptome krajem septembra i dobija pozitivan PCR test. „Nega sam ga tokom bolesti, iako je imao blaže simptome. Ne nosim masku, ali izbegavamo grljenje. Radim test na antigen dva puta tokom njegove bolesti, negativan je”.

Takvi primeri nisu tako retki. Oko 15% zdravstvenih radnika praćenih tokom prvog talasa pandemije u Londonu odgovara ovom scenariju, piše portal Quantum of Science.

Imunološka memorija sličnih patogena

Jedna od hipoteza zašto su neki ljudi imuni na COVID-19 je da već imaju T-limfocite koji su „obučeni“ da prepoznaju i unište ovaj koronavirus, jer su „naučili materijal“ o nekim drugim korona virusima. Naime, iako je tokom pandemije postalo uobičajeno da se SARS-CoV-2 naziva „koronavirusom“, to je samo jedan od virusa koji pripadaju ovoj porodici, a mnogi od njih dele neke karakteristike. Ove T ćelije mogu da otkriju proteine virusa SARS-CoV-2 koje deli sa drugim koronavirusima.

To je upravo ono što su naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu, predvođeni imunologom Leom Svadlingom, istakli u radu objavljenom u novembru 2021. u časopisu Nature.

Dobra genetika?

Ali ovo je samo jedno objašnjenje. Druge grupe naučnika pokušavaju da pronađu odgovore u DNK, za šta im je potreban respektabilan broj učesnika studije i predlažu strategiju za identifikaciju i regrutovanje ljudi koji bi mogli biti prirodno otporni na COVID-19.

Međutim, određena genetska istraživanja su već pokazala da hiljade i hiljade malih promena i varijacija u DNK mogu da budu kandidati za osobinu nižeg rizika od COVID-19. Možda su to disfunkcionalni ACE2 receptori, mesta koje virus koristi za ulazak u naše ćelije, ili nešto drugo.

Čak je i jedan od kandidata ABO lokus, isti onaj koji je odgovoran za krvne grupe. Iako su početni podaci o tome kako je određena krvna grupa povezana sa višim ili nižim faktorom rizika za COVID-19 bili neubedljivi i odbačeni, meta-studije preko 40 studija na 50.000 ljudi pokazuju da krvne grupe mogu igrati ulogu. ABO bi mogli biti koreceptori virusa, ali sve ovo treba potvrditi i ne treba spekulisati da je neka krvna grupa podložnija virusu i rizičnija. Čak i razumevanje pojave ljubičastih promena na koži poznatih kao pernio može dati neke odgovore, jer neki ljudi sa ovim simptomom ostaju seronegativni.

Prirodna otpornost na neke virusne bolesti je već opisana. Otpornost na HIV je dobro poznata, a postoje ljudi koji prirodno kontrolišu ovu infekciju. Zato nije isključeno da je to moguće i za COVID-19, ali će proći neko vreme pre nego što bolje razumemo ovaj fenomen. Međutim, ne treba računati na to da je neko prirodno otporan na ovaj virus.

O ovoj prirodnoj otpornosti na varijantu Omikrona još se ništa ne zna, a nikada se ne može dovoljno naglasiti da sa pojavom nove varijante treba pojačati oprez.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.