Kako da prepoznate simptome najčešćeg tumora kod muškaraca mlađih od 45 godina 1Foto: Shutterstock/Korawat photo shoot

Jednog jutra osetio sam bol u predelu levog testisa, ali sam pomislio da sam ga priklještio dok sam spavao i da će brzo proći. Međutim, bol je svakim danom bio sve jači, a ubrzo je postao toliko jak da sam jedva uspevao da stisnem pedalu kvačila na automobilu. Tada sam odlučio da se javim lekaru, pa sam otišao u jednu privatnu kliniku gde je ultrazvukom ustanovljeno da imam tumor na testisu. Psihički sam bio spreman da prihvatim saznanje da imam tumor, tako da to i nije bio preveliki šok za mene, ali jeste za moje najbliže okruženje, kaže u razgovoru za portal N1 Beograđanin Mladen, koji se sa najčešćim malignim tumorom kod muškaraca starosti između 15 i 45 godina susreo kao tridesetšestogodišnjak.

Medicinske nalaze iz privatne klinike potom je odneo u državnu ambulantu, gde je dobio uput za hitan pregled specijaliste.

„U Kliničkom centru Srbije obavio sam još jedan pregled koji je samo potvrdio bolnu istinu. Nakon nekoliko dana operisali su me na Klinici za urologiju, odstranivši mi bolesni testis. Oporavak kreće praktično od buđenja iz anestezije, a u tome ogromnu ulogu igra osoblje bolnice. Oni su ti koji ostvaruju prvi kontakt sa pacijentom i olakšavaju mu oporavak, pre svega kroz razgovor i savete koji mnogo utiču na to da čovek ne klone psihički“, naglašava Mladen.

Nakon operacije i zarastanja rane primio je seriju hemioterapija, koje je, kako kaže, prilično loše podnosio.

„Podrška prijatelja, porodice i kolega mnogo mi je pomogla da psihički prebrodim teške trenutke. Sve to sam nekako pretočio u šalu, valjda mi je tako bilo lakše da se nosim s tim. Sada se osećam dobro, ali ne prođe ni dan da ne pomislim na sve što sam prošao. Nikad nisam krio da sam imao tumor testisa i otvoreno sam pričao o tome, jer ako moje iskustvo pomogne barem jednoj osobi da se na vreme javi lekaru, to ima efekta“, poručuje naš sagovornik.

Svaki peti pacijent javi se lekaru tek kad krenu metastaze

Najveći broj pacijenata, poput Mladena, lekaru se javi na vreme, dok im je bolest još u početnoj fazi. Nažalost, dvadesetak odsto obolelih javi se tek u metastatskoj fazi, kaže za portal N1 prof. dr Nebojša Bojanić, načelnik Petog odeljenja Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije.

„Lečenje najviše zavisi od toga kada se pacijent javi lekaru. Danas je trend u svetu da se lečenje u početnoj fazi bolesti uglavnom sprovodi praćenjem pacijenta, bez dodatne terapije. Testis svakako mora da se odstrani, to je glavna stavka u lečenju. Sve ostalo je nadogradnja – mora da se uradi snimak pluća, skener trbuha je takođe obavezan, isprate se tumor markeri, jer su to sve elementi koji kasnije odlučuju kako će pacijent biti lečen. Ali suština se svodi na to da kad se jave na vreme, pacijenti u najvećem broju slučajeva mogu da prođu samo sa hirurgijom“, podvlači dr Bojanić.

Novembar mesec borbe protiv raka testisa i prostate

Svetska zdravstvena organizacija je mesec novembar posvetila muškarcima i muškom zdravlju, a pre svega borbi protiv tumora prostate i testisa. Cilj je povećanje svesti muškaraca o važnosti preventivnih pregleda u sprečavanju nastanka podmukle bolesti, kod koje bolne forme nisu česta pojava.

Pre 19 godina nastao je pokret „Movember“ i to kombinacijom reči „November“ i brkovi (na engleskom mustache). Sve je počelo kada je nekoliko Australijanaca simbolično pustilo brkove u znak podrške muškarcima koji se suočavaju s tumorom testisa i prostate. Moda za povratak brkova ubrzo je postala zaštitni znak kampanje, koja se brzo proširila širom sveta.

Sagovornik portala N1 navodi ohrabrujuć podatak da je za stadijum jedan, kojim se označava početna faza bolesti, procenat izlečenja 98 odsto, što znači, kako kaže, da su maltene svi pacijenti izlečeni.

„Ukoliko se pacijent lekaru javi kasnije, mogućnost lečenja i dalje postoji, iako nije toliko uspešna kao u početnom stadijumu. Svakako je bolje javiti se makar i sa zakašnjenjem nego ignorisati simptome“, poručuje dr Bojanić.

Svetski priznati urolog naglašava da je kod tumora testisa najvažnija prevencija, što znači da oni koji imaju faktore rizika treba sebe da prepoznaju u njima.

„Najčešći faktori rizika su nespušteni ili naknadno spušteni testisi, nekad je u pitanju jedan testis, a nekad i oba, zatim sterilitet, genetske predispozicije, porodična anamneza ukoliko su tumor imali otac ili brat. Kod nas svi vezuju tumor za povredu iako to nema nikakve veze jer traumatizam uopšte nije faktor rizika“, napominje dr Bojanić.

Prema njegovim rečima, muškarci koji imaju neki od faktora rizika treba da naprave samopregled jednom u dve do tri nedelje tako što prosto prepipaju svoje testise tokom ili posle tuširanja.

„Za sve što napipaju treba da se obrate lekaru, a ne da imaju slobodno tumačenje tipa ‘ne boli me, nije mi ništa‘. Tumore testisa uvek tretiramo kao hitne jer imaju evoluciju. Zato stalno ponavljamo da ne treba odugovlačiti od trenutka kad se napipa neka promena, treba odmah ići kod lekara“, ističe urolog koji iza sebe ima više od tri decenije iskustva u toj oblasti.

Savet lekara kako da uradite samopregled testisa

Preporuka lekara je da se sa samopregledima testisa počne još u tinejdžerskom uzrastu. Preglede treba raditi najmanje jednom mesečno, a najbolje vreme je nakon tople kupke ili tuširanja, kada je skrotum najviše opušten i tada se testisi mogu najbolje opipati. Pregled treba obaviti u stojećem položaju i po mogućnosti ispred ogledala.

Prvo treba pogledati da li ima otoka skrotuma. Sledeće što treba uraditi je nježno pipati skrotum i naći testis. Pažljivo opipati prvo jedan, a zatim i drugi testis. Testis treba držati između palca sa gornje strane i ostalih prstiju šake sa donje strane i opipati čitavu površinu u potrazi za bilo kakvom čvrstinom ili bezbolnom masom.

Normalno je da jedan testis bude malo veći od drugog i da levi testis bude postavljen nešto niže od desnog. Takođe je normalno napipati strukturu nalik na vrpcu na zadnjem i gornjem dijelu testisa, to je pasemenik ili epididimis. I njega treba pažljivo opipati od glave do repa, a na kraju pregled završiti pipanjem semevoda, koji se normalno pipa u vidu čvrste, pokretne i glatke vrpce.

Ukoliko se napipa čvorić, otok ili bezbolna masa neophodno je u što kraćem roku javiti se urologu, koji će sprovesti potrebne dijagnostičke procedure. Promena koja se napipa ne mora da bude tumor, ali ukoliko se o njemu radi, a otkrije se u ranoj fazi, onda postoje najbolje šanse za preživljavanje.

Ceo tekst pročitajte na N1.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.