Zašto najčešće padamo i kako to da sprečimo? 1Foto: Pixabay / Alexas_Fotos

Padovi, sa preko 684.000 fatalnih ishoda, predstavljaju drugi vodeći uzrok smrti od nenamernih povreda u svetu, posle povreda u saobraćaju, a ujedno i najčešći način nefatalnog povređivanja – svaka druga povreda nastaje usled pada, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

KO JE POD NAJVEĆIM RIZIKOM OD PADOVA I NJIHOVIH POSLEDICA?

U svim regionima sveta, stopa smrtnosti je najveća među osobama starijim od 60 godina. Rizik od padova raste sa starošću. Kako ljudi stare, mnoge njihove sposobnosti počinju da se pogoršavaju – vid i mišići postaju slabiji, koordinacija pokreta i ravnoteža bivaju sve lošiji. Procenjuje se da je svaka treća osoba starosti 65 i više godina, odnosno svaka druga osoba starosti 85 i više godina, u povećanom riziku od pada.

Druga visokorizična grupa su deca. Padovi u detinjstvu nastaju uglavnom kao rezultat razvojnih faza kroz koje prolaze, urođene radoznalosti i sve većeg nivoa nezavisnosti koji se poklapa sa izazovnijim ponašanjem.

KOJI SU NAJČEŠĆI UZROCI PADOVA?

Ne postoji jedinstven uzrok za sve padove. Faktori rizika su brojni i često povezani, a najčešći uzročni i doprinoseći faktori su: slabost mišića, i to pre svega donjeg dela tela, nedostatak vitamina D, poteškoće u balansiranju, upotreba lekova koji utiču na kognitivne sposobnosti, koji izazivaju vrtoglavicu ili pospanost, problemi sa vidom, bol u stopalima i neadekvatna obuća.

KOJE SU NAJČEŠĆE POSLEDICE PADOVA?

Padovi mogu biti opasniji nego što se u prvom trenutku čini. Povrede variraju od minimalnih – poput modrica i posekotina, do veoma ozbiljnih – poput preloma kostiju, pre svega preloma kuka, i povreda glave. Treba imati u vidu da su padovi jedan od vodećih uzroka hospitalizacije, naročito među starijim osobama. Oni takođe mogu dovesti do dugotrajne invalidnosti, utičući na mobilnost, nezavisnost i kvalitet života, kako pojedinca tako i čitave njegove porodice.

Jedna od najčešćih posledica padova jeste i povećan strah od pada koji dovodi do gubitka samopouzdanja i smanjenja pokretljivosti, i često rezultuje novim padom.

KAKO MOŽEMO SPREČITI PADOVE?

Postoji mnogo toga što možete učiniti kako biste rizik od pada sveli na minimum kod sebe ali i kod svojih bližnjih:

• Idite na redovne lekarske preglede!
• Hranite se zdravo i pijte dovoljno tečnosti.
• Trudite se da se svakoga dana dovoljno krećete (minimum 30 minuta šetnje dnevno).
• Redovno radite vežbe koje održavaju i pospešuju koordinaciju i ravnotežu.
• Vodite računa o lekovima koje vi i vaši bližnji koristite.
• Nosite adekvatnu obuću koja ne kliza.
• Izbegavajte rizična ponašanja (upotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci) .
• Učinite svoj dom bezbednijim- uverite se da je adekvatno osvatljen i da ima ogradu ili rukohvate na stepeništu i rukohvate u toaletnim prostorijama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.