To su, mislim, vodiči sastavljeni, jednostavno sklopljeni, skrpljeni za turiste pustolove dok se lomataju i krstare putevima i drumovima. Zavoleo sam putovanja Nemačkom od 1971. godine. Bio sam se opredelio za put u gradove odakle sam se porodici i prijateljima javljao razglednicama u koloru. Lepe, slikovite anzihtskarte na kojima sam pisao srpski, ćirilicom, uz poneku nemačku reč na latiničnom pismu, u prošlom veku.

Ponekad je teže, ne samo naporno, pisati dopisnicu nego pripovetku. Tada se njen autor pretvara u pripovest, pretvara se u priču ili nevešto, slabo veruje u to. Saznaje, uhvaćen u rečitoj laži, da postaje polupisac, ljudski polumesec od slova. S druge strane ispisanih tvrdih izlomljenih rečenica. Misao preuzima ulogu stvarnosti kao da nije mašta. Putnika je ošamutila ideja za kratku priču u jednoj rečenici, ili zapis nalik putopisu. Pisac putuje po putu. Zamišljam radnju budućeg romana koja se odvija u valovitom gradu Z.

Zindelfingen? Šta je to? Izabrano čudno mesto u kojem sam bio 2016. u oktobru? I 2017, i prošle godine. Grad, gradić, varošica, veliko selo? Iz vazduha s neba posmatrano i snimano liči na znak pitanja, brežuljkast. Poput mog zavičajnog Vršca, rodne lepe varoši u pokrajinskoj ravnici presahlog Panonskog mora što se penje uz pošumljene stenovite padine brega do Kule. Uz Vršačke planine. Na fotografijama i linkovima.

Sabrana slutnjama, varoš proriče pripovesti. U Z. (S.) sam se osećao kao u V. (W.) jer mi je ušao u misli, delimično i u maštu. I na razglednicama je. Kao iz okamenjenih razmućenih boja isklesan prstima pisca kamenoresca. Gledam, vidim.

Grad Z. je u nemačkoj saveznoj državi Baden-Virtemberg jedno od dvadeset pet opštinskih središta okruga Beblingen, petnaest kilometara jugozapadno od Štutgarta, na nadmorskoj visini 449 metara. Pre dve decenije tamo je živelo šezdeset hiljada stanovnika.

Mnogi žitelji zaposleni su u Mercedes-Benc fabrici sa dvadeset sedam hiljada radnika i šest hiljada saradnika na razvoju automobila na toj lokaciji u okviru Dajmler kompanije. Z. je zahvaljujući tome postao poznat širom zemlje.

Kada se iz Štutgarta putuje vozom, izlazi se na stanici Goldberg, sa čije jedne strane je Zindelfingen a s druge Beblingen. Gledaju se preko pruge ugrađene u kopu što ih razdvaja, ili spaja. Z. je premrežen zelenim parkovima i gradskim baštama kao Vijena a nekada takav je bio Vršac u kojem su zelene površine pokrivene višespratnicama i ružnim zdanjima, na prvi pogled. Ulice Zindelfingena su okružene zelenilom, drveće ih je naselilo i štiti prolaznike od kiše i sunca.

Severno od grada nalazi se rezervat prirode Glernsvald prvi put spominjan u pisanim dokumentima 1155.

Poredim S. i W. Voleo bih da liče na blizance, stvarne i varoške.

Povezani tekstovi