Zindenfilgen (3): Sećanja na bolnu prošlost

Tamo je od gladi, zlostavljanja, zime i tifusa preminulo sedam hiljada logoraša, uglavnom stari i deca. To je trebalo da se ostvari 16. maja 2015. Uprkos datoj reči domaćini nisu ispunili izgovoreno obećanje. Neslana provincijska šala je pogodila sve iz Nemačke i Austrije doputovale u Srbiju zbog spomenika, nepostojećeg.

Te godine je obeležena stota od nastanka Crnog kvadrata, slike Kazimira Maljeviča. Greška je zahvaljujući datoj reči Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, ispravljena i Opština Temerin je kao i žitelji Bačkog Jarka dala građevinsku dozvolu. Šestog maja 2017. spomen-krst je otkriven uz bolnu svečanost gostiju i domaćina, tužne govore zvaničnika obe strane, došlih gostiju i gostoljubivih domaćina.

To su kristalno jasno zabeležile kamere, štampani i elektronski mediji u ovom stoleću, na više jezika. Supric i Bart su bili među dobrodošlima koji su kao deca preživeli grozomoran boravak u logoru. Svake godine sreću se u Z. i prisećaju se detinjstva u Vojvodini i Jugoslaviji.

Pričali smo prošlog oktobra u Kući Donaušvaba gde je bio i Kristijan Glas direktor Centralnog muzeja Donaušvaba u Ulmu. Glas je 2017. bio u Bačkom Jarku. U Zindelfingenu je govorio o planiranim novim muzejskim sadržajima. Bilo je još govornika sa nadahnutim pričama. Svojom kamerom to je zabeležio arhitekta Jirgen Šnajder čija je majka rođena u Gudurici nedaleko od Vršca. Ono što se dešavalo na skupu zapisao sam, ne kao novinar-izveštač već kao pisac spreman da napiše novelu o životu dečaka Hansa i Štefana u sabirnom logoru Jarek, na kraju normalnog sveta.

Kada sam izašao na ulicu, imao sam utisak da se preko celog grada Z. nadvila senka, ili je to bila malo potamnela ružičasta svetlost što se polako topila ili samo otkrivala novi dan. Tačnije, najavljivala ga je i lepu budućnost, nova prijateljstva, mislim. Pišem.