Garancije samo za pravi metro sistem

U toku izborne kampanje za gradonačelnika Beograda 2012. dostavio sam Aleksandru Vučiću dokument Akademije arhitekture Srbije: „Urbanizam Beograda 1945 – 2012 – Hronologija planiranja, projektovanja i izgradnje saobraćajne mreže i šinskih sistema Beograda“ (www. aas.org.rs – stavovi). Iz ovog dokumenta danas prvi potpredsednik Vlade je saznao: „metro“, koji se pominje, nije metro već običan, ulični tramvaj, koji se, rešenjem br. 02-1375/10-G, zove „beogradski metro“; da je to „realno i efikasno rešenje“ profesora iz Filadelfije (V. V.) koje je dotični 6. decembra 2010. lično, „koracima trasirao“ sredinom Bulevara kralja Aleksandra i sredinom Bulevara Zorana Đinđića na Novom Beogradu; da je to „rešenje“ primereno Beogradu sa 232.000 stanovnika (iz 1938. godine, kada je puštena u saobraćaj tramvajska linija od Cvetkove mehane do Ikarusa u Zemunu).

Vučić je tada saznao i da su lideri Odbora za urbanizam DS (Đ. Bobić, Lj. Anđelkovič) ovo „realno i efikasno rešenje“ ugradili u retrogradni automobilsko-tramvajski Generali urbanistički plan BGD-2021 (usvojen 23.09. 2003.), kada su planovi i projekti evropskog Beograda sa metro sistemom (urađeni 1967 – 1982, ažurirani 1997 – 2000 po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića) proglašeni nevažećim.

Zbog toga su sve odluke donete posle 2003. bile retrogradne, fundamentalno pogrešne i društveno štetne:

2004 – saradnja sa španskom firmom Ineco na projektu „Belam“ (plaćeno 4,8 miliona evra);

2008 – početak izgradnje Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) sa Mostom na Adi (plaćeno do danas više od pola milijarde evra!);

2010 – dogovor da francuske firme Alstom i Egis rade studiju opravdanosti izgradnje „realnog i efikasnog rešenja“ profesora iz Filadelfije;

2011 – licemerno imenovanje pomenutog profesora za člana komisije koja je usvojila studiju!

Iako aktuelni gradonačelnik Đilas zna (njemu sam 2012. dostavio dokument Akademije) da je pomenuto „realno i efikasno rešenje“ kamen o vratu Beogradu sa 1.639.120 stanovnika, on sada traži državne garancije za kredit, koji će, sa kreditom za tramvajski Most na Adi, otplaćivati i deca naše dece! Ali, dobro je što i prvi potpredsednik Vlade sve ovo zna.

A zna da ako počne izgradnja uličnog tramvaja (Ustanička – Tvornička, 600 miliona evra), ako se nastavi izgradnja UMP-a (2,4 milijarde evra!) – da će biti saučesnik gradnje najveće automobilsko-tramvajske palanke Evrope u 21. veku. Zato verujem da aktuelni gradonačelnik neće dobiti garancije. Posebno ne u vreme kada počinju pristupni pregovori sa EU; kada treba uskladiti propise sa evropskim zakonima i standardima; kada će se i urbanizam Beograda uskladiti sa urbanističkim standardima gradova Evrope.

Zato verujem da će Aleksandar Vučić, kao što je učinio i Zoran Đinđić 1997. godine, reafirmisati ažurirane urbanističke planove i inženjersko-arhitektonske projekte evropskog Beograda sa metro sistemom (2000). I da će se, posle radikalne revizije retrogradnog GUP BGD-2021, obezbediti 60 do 80 miliona evra godišnje (donacije EU, nadoknada za građevinsko zemljište, porezi na imovinu) za početak gradnje pravog metro sistema.

I tako, svake godine, narednih 40 do 50 godina – koliko će trajati izgradnja 74 kilometara metro mreže (danas se u 54 grada Evrope grade metro-sistemi započeti još posle Drugog svetskog rata). Naravno, Beograd će tražiti državne garancije za kredit, 190 miliona evra, za kupovinu, putem javnih nabavki, metro vozova – samo za 16,4 km metro mreže prve funkcionalne etape. Tako će i Beograd biti u zajednici gradova Evrope sa metro sistemom u 21. veku.

Autor je član Akademije arhitekture Srbije, rukovodilac projekta „Metro Beograd“ 1973 -1982. i 1986 – 2002.